KAKO PREPOZNATI I POBEDITI NAPAD PANIKE: Evo koje su TEHNIKE za SMIRIVANJE

Nije greška što je u samom naslovu reč „izdaaahni“ napisana ovako: u praksi izdah bi, recimo pri napadu panike, trebalo da bude dvostruko duži od udaha. To je samo jedna od korisnih stvari kojima nas uči telesna psihoterapija.

Master kliničke psihologije i telesni psihoterapeut Slađana Đorđević je objasnila da se napad panike dešava na više nivoa – na kognitivnom, emotivnom, fantazmatskom i telesnom.

Bitno je da se kroz psihoterapiju radi na sva četiri plana. Kada govorimo o telesnom aspektu i disanju, panični napad podrazumeva da je osoba zaglavljena u udahu, to jest u kratkim udisajima koji nemaju svoj izdisaj. Zbog toga osoba oseća preplavljenost. Nekada je u tim trenucima dovoljno samo da se osoba seti da izdahne da bi se stvorio balans. Najčešća instrukcija u vežbama disanja jeste da se produži izdah, da bi se osoba opustila i da bi se aktivirao parasimpatikus“, rekla je psihoterapeutkinja.

Preporuka može biti i brojanje tokom disanja. Na primer, da četiri sekunde traje udah, a izdah osam. Ipak, sagovornica Radio Beograda 1 kazala je da je mnogo bolje osvestiti samu radnju disanja, pre nego doslovno brojati, jer bi to moglo dodatno da nas optereti.

Ona je istakla da je svesnost o disanju ključna, jer se već time udah i izdah menjaju. Osvešćivanje praktično znači da je potrebno koncentrisati se na disanje i primetiti kako se ritmično grudi i stomak tada pomeraju.

"Naše disanje je regulisano autonomnim nervnim sistemom i to je jedina aktivnost nad kojom imamo svesnu kontrolu. Mi tako posredno možemo da utičemo i na ostale funkcije. Ako produbimo i usporimo disanje, vremenom se polako i puls usporava. Disanje je ključ kojim otvaramo vrata da celo naše telo ulazi u optimalno stanje prilagođeno trenutku“, napomenula je Slađana Đorđević.



Obično kažemo da "dišemo punim plućima“ kada nam je prijatno i kada uživamo u nečemu. Nije reč o pukoj frazi, već se to zaista fizički dešava, jer nam duboko disanje omogućava da što jače i intenzivnije osetimo ono što nam prija.

Šta je telesna psihoterapija

"Telesna psihoterapija prilazi čoveku kao celini telesnih i psiholoških procesa, što je vrlo često nerazdvojivo. Ako imamo neku fizičku bol, to će imati posledice na naš psihički deo i obrnuto. Ovaj psihoterapijski modalitet se bavi širokim spektrom psihičkih problema – od anksioznosti, paničnih napada, preko hipomanije, depresije, pa sve do traume“, pojasnila je psiholoG.

Telesna svesnost je neizostavna kada se govori o telesnoj psihoterapiji. To znači da je tokom psihoterapijske seanse važno da klijent može da opiše svoje fizičko stanje tokom određenih osećanja – da li oseća knedlu u grlu, napetost mišića ili ima osećaj kao da nosi veliki teret.



"Psihoterapijska seansa počinje razgovorom, a zatim kako teče proces, postepeno, uvodimo telesnu svesnost. Tada direktno možemo raditi na problemu. U našem društvu nije negovano da s vremena na vreme sami sebi postavimo pitanje kako se osećamo u svom telu. Telesna psihoterapija nam pruža mogućnost da, pored emotivnih i kognitivnih procesa, bolje prepoznamo, razumemo, kanališemo, prihvatimo i zadržimo telesne senzacije. Ona nam pomaže da produbimo kapacitet za emocionalno doživljavanje i ekspresiju“, zaključila je Slađana Đorđević, master kliničke psihologije i telesni psihoterapeut.