Ovaj vid degenerativnih promena najčešće se javlja kao blagi bol koji se postepeno i to u zglobovima šaka i stopala, poznatim kao mali zglobovi. Predisponirani su ljudi stariji od 45 godina, a samo retko se artroze sreću i kod mlađih osoba. Međutim, kod nekih ljudi do ovakvih degenerativnih promena dolazi i bez bola. Takođe ređe, pratilac može da bude otok na malim zglobovima. Kako se hrskavica oštećuje i gubi, tako se kosti menjaju (deformišu).
Vrste deformiteta koje su karakteristične na najmanjim (najsitnijim) zglobovima ruku, odnosno šaka jesu:
Kada dođe do ovog tipa degenerativnih promena, one ostaju trajne i nisu reverzibilne.
Nauka još nije objasnila tačne razloga nastanka artroza. Pretpostavlja se da je u pitanju kombinacija različitih faktora među kojima se uz naslednu predispoziciju izdvaja nepravilno i pojačano opterećenje zglobova, što onda s vremenom rezultira oštećenjem.
Kod osoba sa bolom u sitnim zgobovima kao simptomom artroze, on se uglavnom intenzivira kada zglobove koristimo i opterećujemo, a umanjuje kada smo u stanju mirovanja. Kada iz perioda mirovanja ponovo želimo da pokrenemo ili koristimo zglobove, javlja se ukočenost uz smanjenje opsega pokreta i manju upotrebljivost. U zavisnosti od toga koliko je bolest odmakla, moguća je i pojava otoka.
Za postavljanje dijagnoze artroze najčešće potreban je multidisciplinarni pristup i to fizijatra i reumatologa. Metode koje se koriste za dijagnostiku i potvrdu dijagnoze su:
Po potrebi, ako nije moguće iz ovih metoda sigurno ustanoviti bolest i njej stadijum, moguće je da će lekar još zatražiti:
Uz same zglobove i njihovo stanje, potrebno je ustanoviti i stadijum oštećenja mekotkivnih struktura oko zglobova, a to su ligamenti, nervi i tetive.
Glas javnosti/T02S