Čvorići na štitastoj žlezdi (nodusi) su ograničene promene građe ove veoma važne žlezde. Kod velikog broja pacijenata nodusi nisu razlog za brigu. Pretpostavlja se da kada bi u celoj populaciji jedne zemlje svi uradili ultrazvučni pregled štitaste žlezde, kod skoro 40 do 50 odsto građana bili otkriveni čvorići (nodusi) na njoj. Nodusi veći od jednog santimetra su rizičniji za razvoj maligniteta, ali stručnjaci naglašavaju da veličina čvorića nije jedini parametar koji se uzima u obzir. Pojedinim pacijentima lekari savetuju operaciju i medikamentoznu terapiju, ali naglašavaju i da neredovna primena lekova nekad može biti otvoreni put u razvoj drugih bolesti i neželjenih komplikacija.
Čvorići na štitastoj žlezdi mogu se otkriti palpacijom kod 3 do 7 odsto opšte populacije. Ultrazvukom se nodusi u štitastoj žlezdi nalaze kod više od 50 odsto odraslih osoba. Dva do tri puta se češći su kod žena u odnosu muškarce, a tačan razlog pojave nodusa nije poznat stručnjacima. Učestalost pojave nodusa raste sa godinama.
– Nodusi se uglavnom otkrivaju, slučajno, pri ultrazvučnom pregledu štitaste žlezde. Najčešće su asimptomatski, praćeni su tegobama samo ako se radi o funkcionalnim-toksičnim nodusima, ili ako su velikih dimenzija pa daju kompresivne smetnje. Nikakve analize krvi ne rade se rutinski da bi se otkrilo postojanje nodusa. Kada se nodus otkrije savetuje se određivanje hormona štitaste žlezde i kalcitonina – kaže za portal eKlinika endokrinolog prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Stručnjaci navode da svaki deseti građanin Srbije ima neki zdravstveni problem kada je u pitanju rad štitaste žlezde. Veruje se da mnogo pacijenta ima problem koji nije dijagnostikovan.
– Ultrazvučni pregled vrata značajno je unapredio dijagnostiku štitaste žlezde. Ultrazvukom se mogu videti nodusi koji se ne izdvajaju palpacijom, moguće je precizno izmeriti volumen, dimenzije i strukturu kako lobusa tako i nodusa u štitastoj žlezdi. U današnje vreme ultrazvučni pregledi su široko dostupni, često se rade i u sklopu sistematskih pregleda, a ima ih skoro svaki dom zdravlja, tako da se većina građana javi na vreme. Sa obzirom na to, da ultrazvučni pregled često nije dovoljan da bi se odredila priroda promene u štitastoj žlezdi radi se i punkciona biopsija finom iglom. Pod kontrolom ultrazvuka nodus se ubode tankom iglom. Dobijeni materijal se istisne na predmetno staklo, napravi razmaz i pošalje patolozima. Sama metoda je bezbedna, minimalno neprijatna za pacijenta i radi se u ambulantnim uslovima – objašnjava prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin.
Kada se otkrije da osoba ima tegobe, kome se savetuje operacija, a kome samo dolazak na redovne preglede, kako bi se pratila situacija, pitali smo prof. Nedeljković Beleslin.
– Kada se uradi punkciona biopsija, ako je nalaz sumnjiv ili ukazuje na karcinom štitaste žlezde savetuje se operacija. Operacija se savetuje i ukoliko se radi o velikom nodusu i uvećanju štitaste žlezde koja vrši kompresiju (pritiska) okolne organe. U ostalim slučajevima predlažemo ultrazvučno praćenje. Nodusi veći od jednog santimetra su rizičniji za razvoj maligniteta, ali veličina nije jedini parametar nego se opisuju i druge ultrazvučne karakteristike. Operacija je terapija izbora u slučaju malignih promena štitaste žlezde. Pored toga, u terapiji se koriste radioaktivni jod, spoljašnje zračenje, hemioterapija, a u nekim slučajevima i posebni lekovi. Postoperativno se uvode hormoni štitaste štitaste žlezde čija doza zavisi od vrste maligniteta – precizira prof. dr Nedeljković Beleslin.
Tiroidektomija, to jest uklanjanje štitaste žlezde smatra se rutinskom operacijom navodi prof. dr Nedeljković Beleslin.
– Sam postupak ne bi trebalo da bude komplikovan i pacijenti uglavnom posle dva dana idu kući. Komplikacije operacije kao što su oštećenje paraštitastih žlezdi i oštećenje rekurentnog laringealnog živca, retko se javljaju. Hormoni štitaste žlezde posle operacije piju se jedanput dnevno i kada se postignu vrednosti hormona u granicama normale ne postoje dalje rizici po zdravlje pacijenta. S druge strane, neredovno uzimanje lekova i neredovne kontrole praćene neadekvatnim vrednostima tiroidnih hormona mogu dovesti do brojnih, posebno kardiovaskularnih komplikacija – upozorava profesorka i dodaje da se nekim pacijentima radi lobektomija, kada se uklanja samo jedno lobus. U ovom slučaju uvođenje leka levotiroksina uglavnom nije potrebno, ali se redovno prati tiroidni hormonski status.
Glas javnosti/T02S