KAKO ALARM UTIČE NA NAS?

Američka studija sprovedena na 450 zaposlenih ljudi pokazala je da su radnici kojima je potreban alarm, kako bi se probudili, umorniji od onih koji se bude bez njega.

Naučnici su ovo istraživanje sproveli uz pomoć prenosnih uređaja koji su merili dužinu sna i otkucaje srca.

Njih 57 odsto budilo se uz pomoć alarma i u pravilu su bili mamurniji od onih koji su se budili prirodno jer im je alarm poremetio prirodan ciklus spavanja, objavili su naučnici sa Univerziteta Notre Dame u Indiani. Suprotno, ljudi koji su se budili prirodnim putem, spavali su duže i pili manje kofeina kasnije tokom dana. Takođe, osećali su se manje umorno tokom dana.

Kad se budimo prirodno, kažu stručnjaci, organizam aktivira "odgovor na stres" kratko pre buđenja kako bi nas za to pripremio i razbudio. No, buđenjem uz zvono alarma, taj prirodan odgovor se preskače i dovodi do prekida ciklusa sna.

Alarmom su se najviše služile i umorom su bile najviše pogođene takozvane "noćne ptice", navodi se u istraživanju koje je objavljeno u časopisu "Sleep". A što je s onima koji nakon prvog alarma odgode buđenje za još pet ili deset minuta?

Ciklus spavanja je stanje koje obnavlja, poznatije pod nazivom REM, a to je razdoblje tokom kog sanjamo. A onih pet ili 15 minuta sna koje dobijemo nakon što pritisnemo "snooze", odnosno odlaganje alarma, bez sumnje nije to, jer u tom razdoblju nećemo dobiti najbolje od procesa spavanja.

Odlaganje alarma ne igra ulogu, napisao je profesor Eron Strigel sa Univerziteta Notre Damea u časopisu "Sleep".

"Svrha ovog istraživanja delom je bila i želja da se demistifikuje šta se događa u takvim slučajevima", napisao je.

"Na osnovu naših podataka možemo zaključiti da buđenje uz alarm odmah ili korištenje opcije ‘snooze‘ uz buđenje malo kasnije, uz dva ili tri alarma, ne čini neku razliku. Poblematično je ako vam je potreban alarm zbog toga što ste hronično neispavani", dodao je.

SKINI APLIKACIJU