Glas Javnosti

Јачајте имунитет, избегните прехладу и коронавирус

Zdravlje
Autor: n1info.com/Foto:Pixabay

У борби против коронавируса и вируса уопште, прање руку је веома важно, али то није једино што можемо да учинимо. Јак имунолошки систем је у таквим ситуацијама од елементарног значаја.

“Да бисмо знали како да се бринемо о свом имунолошком систему, прво морамо да знамо чиме од оружја располажемо, а испоставља се да је то заиста импресивна колекција”, каже Шина Крукшанк, професорка имунологије на Универзитету у Манчестеру,

"Кад дођемо у контакт с клицама које никада раније нисмо срели, постоје различите баријере које покушавају да их спрече да уђу у наше тело", каже она.
Осим коже, имамо и слуз, "плувачка је заиста важна баријера", као и микробиом, заједничку именицу за милијарде микроба који живе у нашем телу. Неки од њих су корисни и производе антибактеријска једињења и надмећу се с патогенима за храну и простор.

Осим слузи и микроба, наша тела су обложена епителним ћелијама које је, каже Крукшанк, заиста тешко проћи. Оне производе антимикробне материје укључујући и, за коронавирус најважнија, антивирусна једињења.

Ако патогене ћелије наруше овај обрамбени систем, онда морају да се суоче са нашим белим крвним зрнцима или имуним ћелијама. Једна врста, која се назива макрофаги, насељава читаво наше тело и "има сво потребно оружје спремно за употребу, али није баш прецизна", објашњава Крукшанк.

С друге стране, лимфоцити, главне ћелије лимфног система су, у поређењу са макрофазима, релативно мале.

"Они су ти који памте микробе, па ако се поново сретну са истом клицом, вероватно ће се изборити с њом, а да ми то ни не знамо. То је оно што зовемо имунитет. Тело тако покушава да заобиђе све ствари на самом почетку и створи меморију, како не бисмо били болесни", додаје професорка.

Али наш имунитет може имати и слепе тачке.

"То значи да наш имунолошки систем не препознаје одређене нападаче или су они створили нове стратегије да га избегну", каже Крукшанк и додаје да ће здрав начин живота обезбедити да наша обрана буде добра.

Заштита микробиома
С обзиром на чињеницу да наша тела садрже више ћелија које припадају микробима, него људских ћелијама, прича о имунитету почињем са микробиомом.

"Живимо у симбиози с бактеријама у нашим цревима", каже професор Арне Акбар, председник Британског удружења за имунологију и професор на универзитетском колеџу у Лондону и додаје:

"Имати оне праве, с којима смо еволуирали, најбоље је за наше здравље. Све што радимо, а што их мења, може бити штетно."

Наши микроби не само да стварају заштиту, већ и програмирају наш имунолошки систем. Животиње које се узгајају без микробиома имају слабије развијене имунолошке системе.

Старији људи и они с болестима за које су карактеристичне упале, попут алергија, астме, реуматоидног артритиса и дијабетеса, имају мање разнолике микробиоме црева.

Да бисмо нахранили цревну флору, Крукшанк препоручује што разноврснију исхрану, с пуно намирница богатих влакнима. Вегетаријанство није предуслов за здравље микробиома, али што више биљне хране конзумирамо, то је боље.

"Микробиом заиста воли влакна, махунарке и ферментисану храну", додаје она.

Кефир, јогурт и киселе намирнице попут киселих краставаца и киселог купуса спадају у ферментисане намирнице које се сада доста користе захваљујући нашем све већем знању о микробиому.

"Али мишљења о узимању пробиотских додатака су помшана. Није сигурно да ће они преживети путовање кроз ваш пробавни тракт или да ће се довољно дуго задржати у њему. Ефикасније је променити начин исхране", каже Крукшанк.

Микробиом коже је такођер важан, али о њему знамо мање. Велике дозе ултраљубичастог светла, обично од сунца, могу негативно да утичу на њега, слабећи му све заштитне функције. Прање јаким сапунима и употреба антибактеријских производа не делују пријатељски на микробиом наше коже.

"Комбинације парфема и хидратантних средстава такође могу имати негативан утицај", каже Крукшанк.

Одржавање форме
Да бисмо били имунолошки спремни, морамо бити и физички спремни.

"Бела крвна зрнца могу да буду прилично успавана", каже Акбар и додаје:

"Вежбање их покреће повећавајући тако проток крви да би она могу да обављају своје наџорне послове и траже и уништавају непријатеље у свим деловима тела."

Национална здравствена служба каже да би одрасли требали да буду физички активни на неки начин сваког дана и да најмање 150 минута недељно имају умерене аеробне активности или 75 минута енергичне активности. Савет старијим особама, које су подложније инфекцијама, је да учине све што могу

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS

POVEZANE VESTI




KOMENTAR







AKTUELNE VESTI S MREŽA


HOROSKOP