Devojčice su posebno ranjive kada je u pitanju sajber-zlostavljanje, koje može imati posledice po psihičko zdravlje.
Ali kako bi se otkrilo ono što šteti dečacima, potrebna su dodatna istraživanja.
U Britaniji, devet od deset tinejdžera koristi društvene mreže i postoji povećana zabrinutost kako se to odražava na njihovo mentalno i fizičko zdravlje.
Do sada, istraživanja su pružala kontradiktorne dokaze, zbog nedostatka dugoročnih podataka.
U istraživanju pod nazivom Zdravlje dece i adolescenata, grupa od 12.000 britanskih tinejdžera, starosti od 13 do 16 godina, odgovarala je na pitanja istraživača.
Dečaci i devojčice koji proveravaju društvene mreže više od tri puta dnevno slabijeg su mentalnog zdravlja i doživljavaju jači psihički stres.
Malo starije devojčice su češće izjavile da su nesrećne i anksiozne - ali ne i dečaci.
Istraživači navode da postoji čvrsta veza između upotrebe društvenih mreža i mentalnog i fizičkog zdravlja.
Ali negativni efekti se kod devojčica pripisuju nedostatku sna, sajber-zlostavljanju i, u manjem broju slučajeva, smanjenoj fizičkoj aktivnosti.
Ovi faktori utiču i na zdravlje dečaka - ali u dosta manjoj meri.
Vođa istraživanja, Rasel Viner, profesor na predmetu Zdravlje adolescenata na UCL Grejt Ormond Strit Institutu za zdravlje dece, kaže: „Roditelji nemaju jasnu predstavu o tome koliko vremena njihova deca provode na društvenim mrežama svakog dana i šta zapravo tamo rade."
-Ali trebalo bi da brinu o tome koliko deca vežbaju, jer provođenje vremena na društvenim mrežama utiče na ostale aktivnosti.
Društvene mreže mogu da imaju pozitivan efekat i „centralnu ulogu u životima naše dece", dodao je.
Doktorka Daša Nikols sa Imperijal koledža u Londonu, koja je takođe uključena u istraživanje, kaže: „Ne radi se samo o upotrebi društvenih mreža kao takvoj, već o slučajevima kada one zamene kontakt sa stvarnim svetom."
-Mora da postoji ravnoteža.
Da li se razlikuje kod dečaka?
Istraživači navode da postoji razlika u tome kako društvene mreže koriste dečaci, a kako devojčice, ali da razlozi za to nisu sasvim jasni.
I potrebno je još istraživanja kako bi se otkrilo šta izaziva psihički stres kod dečaka tokom upotrebe društvenih mreža, piše BBC.
Kakva je situacija u Srbiji?
Iako u proseku provode četiri sata dnevno na internetu, većinu dece školskog uzrasta nećete pronaći na Fejsbuku.
Instagram i Snepčet beleže dvocifreni rast među mlađom populacijom, potvrdila su istraživanja onlajn tržišta iz 2017. godine.
Kada se o odnosu dece i tehnologije izveštava u srpskim medijima, najčešće se koristi senzacionalistički pristup. O deci se piše kao žrtvama eksploatacije, siledžijstva, dečije pornografije i lažnog predstavljanja na internetu.
Zbog širenja moralne panike, mediji su propustili da obrazuju generacije roditelja o mogućnostima, ali i opasnostima tehnologije, izjavio je za BBC Đorđe Krivokapić, stručnjak za bezbednost podataka na internetu.
Deca imaju pravo na privatnost, iako je to pravo ograničeno nekim drugim pravima i interesima deteta. Kada se ispolje rizici za razvoj deteta, roditelj, učitelji i socijalni radnici imaju pravo da naruše privatnost svog deteta, kaže Krivokapić.
A kada je reč o sajber-zlostavljanju?
Doktorka Nikols kaže da bi roditelji trebalo da obrate pažnju na to kako njihova deca koriste društvene mreže i da ne pristupaju štetnom sadržaju, naročito noću.
-Sajber-zlostavljanje je ozbiljno - moramo stalno da obraćamo pažnju na to, dodala je.
-U sajber-zlostavljanju, čak ni vaš krevet nije bezbedno mesto. A ako vam je telefon u drugoj sobi, onda ne mogu da vas maltretiraju u krevetu.
Doktor Luis Teodosiju, sa Kraljevskog koledža za psihijatriju za decu i adolescente kaže: „Potrebna su dodatna istraživanja kako bi shvatili kako da zaštitimo decu i mlade od negativnih uticaja društvenih mreža, kao i digitalne tehnologije generalno.
(Glas javnosti/BBC)