INTERNET 'ZAJEDNICA' KOJA VODI U SMRT? 'Moja najbolja drugarica ANOREKSIJA' (FOTO)

M.P. živi u Beogradu, ima 24 godine i svakoga jutra joj je prva misao ,,da li sam mršavija nego juče``. Na vagu gleda kao na najvećeg neprijatelja, posle ogledala. Prvi jutarnji ritual podrazumeva merenje sopstvene težine.

Poput većine mladih devojaka danas, proverava društvene mreže, ali umesto da to radi uz doručak ona pije kafu i hrani svoju bolest uznemirujućim objavama. Društvene mreže su danas preplavljene  slikama modela koji izgledaju savršeno, ali Ani nije to samo ideal lepote, već cilj života. Ona zna da to ne bi trebala da čita, ali postoji glas u glavi koji je tera da bude ono što trenutno jeste, tera je da bude opsednuta brojem na skali i obimom svojih udova. Taj glas joj zabranjuje da jede sve ono što je nekada volela i ,,govori joj``  da treba da se oseća krivom ukoliko prekrši obećanje da neće pojesti omiljeni kolač.  Anoreksija i Bulimija predstavljaju psihičke bolesti s najvećom stopom smrtnosti u svetu (Brajan Lask, ''Anorexia Nervosa and Related Eating Disorders'')

Uskraćivanje hrane koje je zasnovano na psihičkoj torturi i podrazumeva postepeno propadanje tela i gubljenje telesne težine, što može dovesti do smrtnih ishoda ukoliko se ne leči na vreme. Da bi se poremećaj ishrane razvio potrebno je da svi ovi uzročnici budu ispunjeni. Od načina njihove kombinacije i dominacije jednog ili drugog zavisiće težina, tok i krajnji ishod bolesti. Kao jedan od socio- kulturnih faktora mediji predstavljaju mršavost kao estetski ideal koji se izjednačava sa društvenim i socijalnim uspehom. Društvene mreže koje su široko rasprostranjene najjednostavnije projektuju trendove, pritom se ljudi kvantitativno ocenjuju, lakše porede i ostavljaju prostor da se neko oseća manje vrednim. Kao karakteristične osobine ličnosti koje se često sreću kod anoreksičnih pacijenata se navode: veća potreba za traženjem odobrenja, težnja ka perfekciji i potreba za divljenjem od strane drugih. Često vide svet u crno- belim kategorijama, te je sve dobro ili loše, debelo ili mršavo. Zbog ovih specifičnih karakteristika, te osobe imaju veću predispoziciju da vrednosti koje postavljaju društvene mreže budu pokretač za nastanak anoreksije i drugih poremećaja u ishrani.

Šezdesetih godina dvadesetog veka turbulentno je promenjen ideal ženske lepote promovisan u medijima, pojavljivanjem modela Tvigi. Devojke širokih kukova i bujnog poprsja na naslovnim stranama časopisa su zamenjene tankim i visokim modelima. Modna industrija je nastojala da garderoba na manekenkama izgleda identično kao na ofingeru koje ćemo videti u prodavnici, tako da su od tada u javnosti veličane minimalne proporcije. U 21. veku je situacija ostala približno ista kao i početkom ere mršavih manekenki, samo su sada sadržaji dosta dostupniji nego nekada, što je uslovljeno pojavom Interneta. 

Savršen izgled- na internetu 

Jedna od najvećih društvenih mreža, sa više od osamsto miliona korisnika, Instagram, je platforma preko koje se najlakše diktiraju modni trendovi. Ispunjen je fotografijama mršavih devojki iz čijeg ,,savršenog`` izgleda proizilazi njihov ,,savršen`` život. Međutim neki njegovi delovi idu mnogo dalje od toga. Iako ima dozu regulacije, neprimereni sadržaji se brišu, a uz određene pretrage, kao što je #anoreksija, izlaze poruke sa preporukom za pomoć, i dalje uspevaju da se održe blogovi namenjeni upravo promovisanju poremećajima u ishrani. Pored slika devojaka i momaka koji su odavno prešli granicu ideala mršavih modela, na njima se mogu naći i saveti za nezdravo gubljenje telesne težine i poruke o važnosti fizičkog izgleda i što manjeg broja kilograma.

Jedan takav blog, pod nazivom ,,skinnysweetdream'' drži četrnaestogodišnjak, Kevin, iz Ohaja, SAD. Njegov blog, umrežen sa istoimenom stranicom na portalu ,,Tumblr'', ima preko 2000 pratilaca i oko 200 postova. Za sebe kaže da ne promoviše poremećaje u ishrani, iako objave koje deli sa svojim pratiocima svedoče drugačije.

-Preko bloga sam upoznao dosta ljudi koji prolaze kroz slične stvari kao i ja, a takođe sam i mnogima od njih pomogao. Često delim savete kako što lakše smršati i kako to sakriti od onih koji ne razumeju, na čemu su mi neizmerno zahvalni. Ponekad dobijem i neku poruku kako je to što radim loše i da promovišem poremećaje u ishrani, ali ja to ne radim. Na svakog utičem na drugačiji način. Iako ne prihvata da ima problem, Kevinovo viđenje ove situacije nije bezazleno, ni po druge, ni po njega samog. Kada mogu da vidim svoja rebra i svoj struk obuhvatim rukama, raspoloženje mi se popravi i danima kada mi to uspeva sam retko tužan. Moj blog me motiviše i čini me srećnim, što me tera da još više radim na sebi.- rekao je Kevin.

Za razliku od Kevina, petnaestogodišnja nemica Lena, je napravila blog need_to_be_skinny_tbh, da  bi motivisala sebe da izgubi stvaran višak kilograma.

-Blog sam napravila naivno: kao moje iskustvo držanja dijete, ali je to ubrzo preraslo u anoreksiju. Moj blog ne podržava poremećaje u ishrani, ali sam u početku i sama naišla na ljude koji promovišu anoreksiju, a da nisam ni primetila. Oni su me upoznali sa drugim sajtovima posvećenim ovim problemom. To je uticalo da moja želja za gubitkom viška kilograma preraste u bolest. Držanje bloga mi nekada pomaže u oporavku, a nekad me samo više vuče u anoreksiju.- kaže Lena.

Instagram predstavlja portal sa najraznovrsnijim sadržajem. Na njemu postoje kako privatni profili korisnika i marketinšske stranice različitih brendova, tako i blogovi posvećeni najraznovrsnijim temama, te je regulacija neprimerenog sadržaja, možda ne dovoljno, ali ipak u nekoj meri, postojana. 

MYPROANA- put ka propadanju?

Dostupnost i sloboda interneta je izrodila sajtove sa uznemiravajućim sadržajem koji su posvećeni samo temi poremećaja u ishrani. Jedan od njih, a verovatno i najpopularniji, je sajt ,,My Pro Ana’’. Ovaj veb sajt je napravljen u cilju okupljanja ljudi širom sveta koji boluju od poremećaja u ishrani.

U svakom trentku je na sajtu aktivno minimun 2500 registrovanih članova koji imaju svoj blog, a ukupno korisnika jeste 423.988. Pri registaciji je potrebno pročitati ,,pravila`` ukoliko želite pristupiti ovoj virtuelnoj zajednici.  U pravilima je naglašeno da sajt ne podrazumeva promovisanje anoreksije i drugih poremećaja, no uprkos naznačenom, objave i fotografije članova daju drugačiju sliku.

Objave sadrže razne dijete koje podrazumevaju minimalan unos kalorija, kao i savete kako izdržati dane kada svom organizmu uskraćuju hranu, kako sakriti konstantno povraćanje od ljudi iz okruženja, takmičenja ko može duže da izdrži bez hrane, uznemiravajuće slike ljudi koji se samopovređuju, kao i suicidne poruke članova sajta.

Petnaestogodišnja Lena kaže da je upravo ovaj sajt imao najviše uticaja na iskrivljenje slike o njenom telu, a kada je shvatila da je otišla previše daleko od bezazlenih dijeta, već je bilo kasno:

-Mi sami postavimo šta nam je uspeh i cilj, a šta neuspeh. Međutim, članovi sajta imaju veoma striktna pravila koja nisu zdrava i nateraju te da misliš da je to jedini način da izgubiš težinu. Ubrzo sam napustila sajt jer mi je sve to predstavljalo preveliki pristiak, ali sam do tada već stekla nezdrave navike-

Provođenjem određenog vremena na sajtu možemo uvideti dubinu problema s kojima se bore aktivni članovi. Njihove misli su tu do tančina iznesene, s obzirom da su anonimni niko se ne ustručava da napiše ono što oseća. Na sajtu imaju međusobnu podršku, nisu osuđivani i zato što se ,,drže zajedno`` ne uviđaju opasnost sopstvenog stanja.

Sajt je napravljen tako da veći deo najuznemiravajućeg sadržaja nije dostupan javnosti. Međutim slike isečenog mesa onih koji se samopovređuju i golih tela na kojima je svaka kost izražena su ipak opšte prihvaćen sadržaj aktivnih članova. Gotovo kao da je trend da u većina objava se ispoljava samomržnja, depresija i suicidne misli koje su predstavljene tako da moraju biti prisutne sve dok se ne dođe do željenog broja kilograma.

Alisa ima dvadeset godina i živi u Londonu. Prvi put joj je dijagnostikovana anoreksija kada je imala 16 godina, a par nedelja kasnije je hospitalizovana. Bila sam član sajta ,,My Pro Ana’’.

-Većinski sam gledala savete kako da sakrijem hranu koju nisam pojela od porodice i kako što lakše da ih ubedim da ustvari jedem. Pokupila sam mnogo loših navika sa tog sajta. Takođe sam se loše osećala kada bih gledala ,,thinspiration’’ postove i slike drugih bolesno mršavih devojaka i time produbljivala želju da izgledam kao one. - kazala je Alisa.

Oporavak i pomoć

Uprkos svim lošim stranama ovih sajtova, tu se ipak mogu naći blogovi koji su namenjeni onima koji žele da se oporave. Zbog veće regulacije na Instagramu postoji dosta veći broj ovih blogova, ali mala doza podsticanja oporavka se može naći i na ,,MyProAna’’.

Alisa danas drži Instagram blog pod nazivom ,,recovery_with_alice’’ posvećen oporavku od anoreksije i ima preko 38 hiljada pratilaca. Blog je napravila prvi put kada je izašla iz bolnice, a njen oporavak je u početku bio pun uspona i padova.

-Imala sam pravilo da mogu da postavim samo sliku obroka koji sam čitav pojela. Završiti obrok je bio pravi problem tada. Malo me je sramota kako je moj blog u prvih šest meseci do godinu dana napredovao, ali u trenutku kada sam odlučila da stvarno želim oporavak sve se promenilo. Sada je nalog više namenjen inspirisanju drugih.-

Ona nije jedina koja je bila dovoljno hrabra da svoju priču podeli sa drugima, jer postoji dosta blogova ovakvog tipa. Kaže da je svesna koliko društvene mreže mogu imati loš uticaj na razvijanje poremećaja u ishrani, stoga želi da bude deo one strane koja stvara pozitivan uticaj. -Ponekad je zamorno i komplikovano odlučiti šta i koliko stvari da podelim sa drugima i da li to radim zbog sebe, ili zbog njih. U svakom slučaju je definitivno vredno,  čini da se osećam dobro jer pomažem onima koji prolaze kroz ono kroz šta sam ja prolazila, a istovremeno sam ponosna na svoju pobedu nad anoreksijom.- zaključila je Alisa

Pozitivni uticaji društvenih mreža su svakako važni zato što podižu svest o postojanju poremećaja u ishrani, i podstiču obolele da prihvate da imaju problem. Kako je Alisa sama rekla, sve se promenilo kada je odlučila da ona sama želi oporavak, što smatra da je ključno za izlečenje anoreksije. 

-Potrebno je još jednom naglasiti koliko su poremećaji ishrane ozbiljni, da izazivaju složene probleme kako na telesnom, tako i na psihičkom nivou, i da u nekim slučajevima i sam život dovode u pitanje. Stoga je lečenje neophodno i neprocenjivo, i ono podrazumeva, najčešće, kombinaciju terapijskih pristupa koji uključuju individualnu psihoterapiju, porodičnu terapiju, farmakoterapijski tretman... Zavisno od težine i oblika kliničke slike, lečenje može da se sprovodi u ambulantnim ili hospitalnim uslovima.- izjavila je Jelena Lopatić, doktorka u klinici Laza Lazarević

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU