INSULINSKA REZISTENCIJA, na šta da obratite pažnju i KAKO JE SPREČITI!
Autor: Glas javnosti
Insulinska rezistencija je stanje organizma u kojem dolazi do slabljenja perifernog efekta insulina, čiji je glavni zadatak olakšavanje prelaska šećera, glavne energetske sirovine, iz krvi u ciljana tkiva.
Ipak, ako se ne leči, insulinska rezistencija lako može da pređe u dijabetes tipa 2 i negativno utiče na sve ostale funkcije organizma.
Posledica nedovoljnog perifernog efekta insulina ogleda se u pojačanoj proizvodnji i pojačanom izlučivanju insulina iz beta ćelija pankreasa, kako bi se očuvala ravnoteža šećera u krvi, a takvo stanje naziva se hiperinsulinemija.
Kratkoročno povišena koncentracija insulina u krvi dovodi do neprijatnih simptoma poput naglo nastale slabosti, drhtavice i subjektivnog osećaja gladi, a koji se dodatno pogoršava nakon konzumiranja obroka bogatih ugljenim hidratima. Do navedenih smetnji dolazi zbog pada vrednosti šećera u krvi, to jest dolazi do hipoglikemije, što je samo po sebi razumljivo jer glavni zadatak insulina je smanjenje šećera u krvi (glikemije).
Osim kratkoročnih efekata, postoje i dugoročne posledice insulinske rezistencije. Zbog anaboličkih svojstava insulina, višak u proizvodnji, izlučivanju i delovanju povećava sklonost gojenju, dovodi do poremećaja menstrualnog ciklusa , što kod žena može da ima za posledicu smanjenu plodnost. Prema istraživanjima, insulinska rezistencija je jedna od mogućih aktivatora autoimunih upalnih procesa koji dovode do autoimune bolesti štitne žlezde.
Nakon postavljene kliničke sumnje na insulinsku rezistenciju do laboratorijske potvrde dolazi se vrlo jednostavno. Potrebno je samo uraditi dvosatni OGTT test s određivanjem vrednosti šećera i insulina na prazan stomak i dva sata nakon opterećenja ugljenim hidratima.
SKINI APLIKACIJU
