HUBRISOV SINDROM: Zašto osoba, kada dobije moć, drastično menja ponašanje?

Ako ste ikada svedočili tome da vaš donedavni kolega s posla bude unapređen, a s dobijanjem više vlasti i više moći promeni svoje ponašanje na gore, tada ste se susreli s tzv. Hubrisovim sindromom ili sindromom oholosti.

Moć može na vrlo podmukao način da promeni percepciju samog sebe, bez da to osoba primeti. Radi se o Hubrisovom sindromu ili o sindromu oholosti kada se osobi da određena moć ili vlast.

Šta je Hubrisov sindrom?

Naziv sindroma potiče od grčke reči ‘ybris’ što znači ‘višak’ i u ovom kontekstu opisivala je osobu koja ima preteran ponos oko svoje ličnosti i prekomerno samopouzdanje koje prati arogantno ponašanje.

Osoba koja pati od Hubrisovog sindroma o sebi i svojim sposobnostima će imati iskrivljenu sliku, odnosno bolju od onoga što u stvarnosti jeste. Pojavljuje se kada se osobi da određeni veći nivo odgovornosti nad nekim poslom ili ljudima.

No, ovaj sindrom se ne pojavljuje kod svih osoba kada dobiju moć.

Kako prepoznati Hubrisov sindrom?

Važno je napomenuti da je to privremeno stanje osobe koje spada pod neku podvrstu ličnosti i razvija se isključivo uz okidač – dobijanje moći koju pre nije posedovala.

Ali, ljudi oko osobe koja pati od Hubrisovog sindroma primetiće sledeće u njegovom ili njenom ponašanju:

– preterano samopouzdanje

– opsednutost sopstvenim imidžom

– prezir prema ljudima koji ih kritikuju

– udaljavanje od stvarnosti

Koja je razlika između Hubrisovog sindroma i narcizma?

Ponašanja koja predstavljaju Hubrisov sindrom vrlo su slična narcizmu. Iako postoji određeno preklapanje između tog dvoje, ne radi se o istoj stvari. Ako je neka osoba ohola, to ne znači da je narcis.

Narcisoidni poremećaj ličnosti kao što se da zaključiti iz samog naziva, je poremećaj, odnosno mentalno zdravstveno stanje za koju se može napraviti određena dijagnoza. Hubriusov sindrom nije poremećaj i to su dve vrlo različite stvari.

Kada neko pati od Hubrisovog sindroma to znači da ga je razvio zbog okoline i spoljašnjih promena, kao što je promena nivoa vlasti, a ne zato što je osoba takva iznutra oduvek bila. To opet ne znači da osoba koja je narcis ne može, s dobijanjem moći, da pati od Hubrisovog sindroma.

Problemi se odražavaju na ljude u posrednoj blizini osobe koja pati od Hubrisovog sindroma. Neki od tih problema mogu biti:

1. nedostatak poverenja

Osoba na poziciji moći misli da je nepogrešiva, ali osobe oko njega vide da to nije tako i automatski se prema njoj stvara nepoverenje.

2. loši međuljudski odnosi

Bez poverenja nema ni dobrih međuljudskih odnosa, a posebne ako je osoba na poziciji moći uz to arogantna i o sebi ima visoko mišljenje.

3. iracionalno donošenje odluka

S obzirom na to da misle da su nepogrešivi i praktično savršeni u svom poslu (što je često daleko od istine), dogodiće se da donose pogrene odluke u pogrešnom trenutku.

4. nedelotvoran timski rad

Istraživanja su pokazala da su timovi najefikasniji kada osećaju da njihov vođa priznaje greške i otvoren je za učenje od drugih.

Koga Hubrisov sindrom pogađa?

Kada ove stvari počnu da se razvijaju kod osobe, vrlo je važno da osoba sama shvati šta se dešava. No, to je retkost jer osobe koje pate od tog sindroma često nisu svesne šta rade, odnosno misle da rade sve ‘kako treba’.

Ako je osoba koja je došla na poziciju moći mentalno zdrava osoba koja zna svoje prave vrednosti, vrlo su male šanse da će patiti od ovog sindroma.

Glas javnosti / N1

Takođe, smatra se da osobe koje su do pozicije moći došle svojim trudom i znanjem ređe pate od Hubrisovog sindroma. No, to ne znači da generalno dobar donedavni kolega neće patiti od Hubrisovog sindroma.

Kako postupiti?

Pre svega, osoba mora da prizna da ima problem. Kako je ovaj sindrom zavaravajući za percepciju stvarnosti osobe koja od njega pati, teško će uveriti tu osobu da radi nešto pogrešno i da joj treba pomoć jer misli da radi sve kako treba i ne vidi u čemu je problem.

No, ako osoba s Hubrisovim sindromom sama kaže da primećuje da se nešto događa, tada je važno da uz sebe ima ljude od poverenja koje će joj davati konstruktivne kritike i upućivati na stvari i ponašanja koja radi pogrešno.

Ako se osobi ne popravi stanje ili se pogorša, tada je jedini ‘lek’ oduzimanje moći nakon čega će osobi biti potrebno neko vreme za potpuni oporavak. Odlazak na terapiju takođe može da pomogne u lečenju, ali i u samoj prevenciji pojave Hubrisovog sindroma.

Zaključak

Hubrisov sindrom može pogoditi svakoga kada se nađe na poziciji koja mu daje moć i vlasti. Osobe koje pate od tog sindroma često su nesvesne svog ponašanja, ali to je samo privremeno stanje koje nestaje kada se osobi data moć oduzme.

SKINI APLIKACIJU