Hronični umor je bolest savremenog doba
Autor: Glas javnosti
Umor koji se ne smanjuje odmaranjem i koji se pojačava fizičkom i mentalnom aktivnošću - naziva se hroničnim.
Lenjost i hroničan umor možda izgledaju isto, ali uzroci, prave veliku razliku. Umor sam po sebi - ne zaobilazi nikoga, a u zavisnosti koga pitate - recept je jednostavan.
Hronični umor bio je tema i kongresa iz neurokardiologije i elektrokardiologije "Neurokard 2025" u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
Naša zemlja jedina u Evropi ima centar u Evropi koji se aktivno bavi tom bolešću i leči pacijente, a sada i edukuje pacijente...
"Problem je ogroman, imamo epidemiju trenutno u svetu - dakle imamo oko 70 miliona sa tom dijagnozom, recimo u EU dva miliona, SAD-u dva miliona. Imamo i regionalne cifre - u Hrvatskoj oko 19.000. Naši nisu radili te epidemiološke podatke ali smatramo da je taj broj mnogo veći i još bez računanja novih pacijenata od kovida", navodi internista kardiolog prof dr Branislav Milovanović.
Nedavno je prvi put je dokazano da je ova bolest genetski determinisana to jest da genetika može da preokrene ravnotežu i odredi da li će neko oboleti od hrnoničnog umora.
"Morate da imate neke kriterijume - ako imate umor duže od šest meseci, sad po novom od tri meseca, kod dece mesec i po dana. Ako posle nekog gripa ili prehlade ne prolazi to stanje i osećate se loše, ako imate PEM takozvani - pad energije nakon fizičkog napora, poremećaj spavanja - ili malo spavate ili mnogo spavate, onda kognitivne probleme - magla u glavi, nesvesticva", dodaje doktor.
I pored svih naših dnevnih obaveza istina je i da nas ovo vreme čini dodatno tromim i možda je zapravo uzrok u hroničnom umoru i tada možemo glasno da kažemo da nismo lenji već da imamo razlog za sve to.
Sa druge strane lekari ističu da je rešenje kompleksno, ali ako se javite na vreme sve će biti u redu.
Glas javnosti /U01S
SKINI APLIKACIJU
