HOLESTEROL PODIŽU NAMIRNICE KOJE NE BI VAM PALE NA PAMET : Četiri stavke koje su za izbegavanje
Autor: Glas javnosti
Neke namirnice uopšte ne očekujemo da mogu da podignu nivo lošeg LDL holesterola, a ispostavi se da su one i te kako bogate zasićenim mastima koje direktno utiču na srce i mozak
Holesterol je supstanca koja se nalazi u krvi i ključna je za izgradnju ćelija i proizvodnju vitamina i drugih hormona. Ali, previše holesterola u krvi predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji može da dovede do srčanog ili moždanog udara. Zbog toga lekari apeluju da je veoma važno kakvu hranu jedemo s obzirom na to da su brojne namirnice, koje koristimo u svakodnevnoj ishrani, obogaćene zasićenim mastima koje podižu nivo holesterola.
Holesterol nastaje iz dva izvora – količine neophodne za funkcionisanje organizma proizvodi jetra, a ostatak potiče od hrane životinjskog porekla koja je bogata zasićenim i trans mastima. Te masnoće uzrokuju da jetra proizvodi više holesterola nego što je telu potrebno i tako nastaje visok nivo holesterola. Kardiolozi podsećaju da crveno meso i mlečni proizvodi spadaju u najrizičniju hranu, koja podiže nivo holesterola jer je sama po sebi bogata zasićenim mastima.
U ovu grupu namirnica, pored govedine, svinjetine i jagnjetine, kao i prerađenog mesa poput kobasica, spadaju i puter, mleko, mlečni namazi, mešeni i pekarski proizvodi, pržena hrana, slatkiši, kao i pojedina ulja za kuvanje, kao što su palmino ili kokosovo. Međutim, lekari savetuju da treba imati u vidu da holesterol podižu i neke namirnice koje često koristimo u ishrani. Neke od njih su:
Krem sir
Krem sir se često koristi kao namaz za doručak, ali treba imati u vidu da je ovaj mlečni proizvod veoma bogat mastima i dosta je kaloričan. Nije posebno bogat hranljivim sastojcima, ali sadrži malo vitamina A neophodnog za imunološku funkciju i zdravlje kostiju, kao i manje količine kalcijuma, B vitamina, gvožđa i magnezijuma. Oko 30 grama krem sira sadrži 100 kalorija a skoro 90 procenata kalorija u krem siru potiče od masti, a većina masti u ovoj namirnici je zasićena. Ova nezdrava masnoća štetna je za srce, jer povećava lipoprotein niske gustine – LDL ili loš holesterol koji zapušava arterije.
Puter
Puter ili maslac je namirnica koja je svakodnevno zastupljena u ishrani – kao namaz za doručak ili večeru i kao sastavni deo slanih mešenih i pekarskih proizvoda, u kolačima i drugim dezertima. Ali, problem je što samo jedna kašika putera sadrži 31 g holesterola i dosta zasićenih masti, koje ne samo da podižu nivo „lošeg“ LDL holesterola, već i snižavaju količinu „dobrog“ ili HDL holesterola. Smatra se da je maslac ipak bolja opcija nego margarin jer sadrži manje trans-masnoća.
Sladoled
Iako za sladoled nikada ne biste pomislili da je rizičan za status holesterola, ova hladna poslastica uvrštena je na listu namirnica koje podižu nivo holesterola. I to pre svega što se sladoled pravi od mleka. Na primer, porcija od samo 85 g može da sadrži čak 45 mg holesterola. Sladoled često sadrži visok procenat zasićnih masti i šećera, što doprinosi visini lipoproteinskog statusa – kako LDL holesterola, tako i triglicerida – masnoća koje mogu da zapuše arterije. Takođe, sladoled je visokokaloričan što za posledicu ima nakupljanje viška kilograma koji su poznati faktor rizika za visok holesterol.
Pačje meso
Iako spada u živinsko meso, koje se često preporučuje, pačetina spada u masno meso karakterističnog ukusa. Sadrži velike količine proteina, gvožđa i vitamina B. Nažalost, sadrži i velike količine holesterola. Pačje meso je dobar izvor proteina, niacina, fosfora, riboflavina, gvožđa, cinka, vitamina B-6 i tiamina… ali sadrži visok nivo holesterola, posebno ako se jede s kožicom. Porcija od 85 grama kuvane pačetine sa kožom sadrži 70 miligrama holesterola što je oko 25 procenata preporučene granice od 300 miligrama holesterola dnevno za zdrave odrasle osobe piše E klinika
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
