GRAĐANI OBRATITE PAŽNJU U TOPLIJIM DANIMA : Na kojoj spoljašnoj temperaturi ljudima postaje prevruće
Autor: Glas javnosti
Najnovije istraživanje pokazuje koliko visoka spoljašnja temperatura može da bude uzrok mnogih zdravstvenih problema i toplotnog udara kod zdravih ljudi, kao i koje su granice toplote koje čovek može da izdrži.
Toplotni talasi se pojačavaju kako se klima menja – traju duže, postaju sve češći i sa sve višim temperaturama vazduha. Pitanje koje mnogi postavljaju jeste:
„Kada će postati prevruće za normalne dnevne aktivnosti, čak i za mlade, zdrave, odrasle osobe?” Odgovor ide dalje od temperature koju vidite na termometru, jer nije u pitanju samo toplota, već i vlažnost.
Najnovije istraživanje pokazuje da kombinacija ova dva faktora može postati opasna mnogo pre nego što su naučnici ranije verovali.
Naučnici su postali uznemireni zbog sve veće učestalosti ekstremne toplote koju prati visoka vlažnost, a za njihovo merenje koristi se novi termin – „temperatura vlažnog termometra”.
Tokom toplotnih talasa koji su zahvatili južnu Aziju u maju i junu 2022, a pre svega Pakistan, zabeležena je maksimalna „temperatura vlažnog termometra” od 33,6°C.
Prema nekim podacima Delhi je bio blizu, teoreteski, gornje granice ljudske prilagodljivosti na ovu vrstu toplote.
Stučnjaci često ukazuju na studiju objavljenu 2010. godine u kojoj se procenjuje da bi „temperatura vlažnog termometra” od 35°C, pri 100 odsto vlažnosti, ili 46°C pri 50 odsto vlažnosti trebalo da bude gornja granica bezbednosti.
Iznad ove granice ljudsko telo više ne može da se hladi na prirodan način, odnosno znojenjem, kako bi se održala stabilna telesna temperatura.
Nedavno je ova granica, koja je postavljena u studiji iz 2010, testirana na ljudima u laboratorijskim uslovima. Rezultati testova pokazuju da postoji još više razloga za zabrinutost.
U ispitivanjima, u laboratorijskim uslovima učestvovali su mladi, zdravi muškarci i žene. U Noll laboratoriji na Univerzitetu Penn Stat, oni su u kontrolisanom okruženju bili izloženi visokim temepraturama. Ovi eksperimenti pružaju uvid u to koje kombinacije temperature i vlažnosti postaju štetne čak i za najzdravije ljude.
Svaki učesnik istraživanja progutao je malu telemetrijsku pilulu, koja je pratila njihovu duboku telesnu ili temperaturu jezgra. Zatim su sedeli u ekološkoj komori, krećući se taman toliko da simuliraju minimalne aktivnosti svakodnevnog života, kao što su kuvanje i jelo. Istraživači su polako povećavali ili temperaturu u komori ili vlažnost i pratili kada je osnovna temperatura ispitanika počela da raste.
Kombinacija temperature i vlažnosti pri kojoj osnovna temperatura tela osobe počinje da raste naziva se „kritična granica životne sredine”.
Ispod tih granica, telo je u stanju da održava relativno stabilnu temperaturu tokom vremena. Iznad tih granica, telesna temperatura kontinuirano raste i rizik od stanja povezanih sa toplotom uz produženo izlaganje je povećan.
Kada se telo pregreje, srce mora da radi jače, da pojača protok krvi do kože kako bi raspršilo toplotu, a kada se znojite, to smanjuje telesne tečnosti. U najgorem slučaju, produženo izlaganje može dovesti do toplotnog udara, problema opasnog po život koji zahteva trenutno i brzo hlađenje i medicinski tretman.
Studije na mladim i zdravim muškarcima i ženama pokazuju da je gornja granica životne sredine čak niža od, u teoriji, postavljenih 35°C. Kako je ispitivanje pokazalo, granica je 31°C pri 100 odsto vlažnosti ili 38°C pri 60 porocenata vlažnosti.
Glas javnosti/T02S
SKINI APLIKACIJU
.png)
