DEPRESIJA MOŽE NASTATI I OD KORIŠĆENJA ISTIH TERAPIJA : Stručnjaci otkrivaju na šta OBRATITI PAŽNJU
Autor: Glas javnosti
Depresija je jedna od najučestalijih psihičkih bolesti. Genetika, nepovoljno životno okruženje, hormonski disbalans, pa čak i lekovi mogu biti okidač za nastanak depresije. Jedna od šest osoba u savremenom svetu patiće od ovog poremećaja raspoloženja u jednom periodu života.
Simptomi depresije su i osećaj krivice, pesimizam, prisutna je i psihomotorna usporenost, javlja se i poremećaj koncentracije, zaboravnost. Stanje je praćeno izmenama apetita, javljaju se problemi sa spavanjem. U najtežim slučajevima moguće su i samoubilačke misli.
Svi lekovi imaju neželjene efekte, a depresivno raspoloženje može biti jedna od nuspojava. Depresivno raspoloženje može biti i posledica međusobne interakcije više vrsta lekova. Postoje ipak neki medikamenti koji u nešto većoj meri mogu da utiču na razvoj depresije.
Beta blokatori su lekovi koji se obično propisuju osobama koje te od visokog krvnog pritiska. Ovi lekovi se koriste i u terapiji migrene, nepravilnih otkucaja srca, angine i tremora. Određeni beta-blokatori kao što su atenolol, metoprolol i karvedilol mogu izazvati simptome depresije.
Hormonski disbalans koji je čest kod žena može izazvati neke simptome depresije. Hormonska kontracepcija ili terapija estrogenom za ublažavanje simptoma menopauze može izazvati depresiju kao nuspojavu.
Neke studije su pokazale da se Parkinsonova bolest može dovesti u vezu sa većim rizikom od razvoja depresije. Lekovi levodopa i sinemet koji se koriste u terapiji Parkinsonove bolesti mogu uticati na raspoloženje i na duže periode povećati nivo dopamina.
Glas javnosti/T02S
SKINI APLIKACIJU
