Demencija: Evo koje navike treba da koristite kako ne bi došlo do nje
Autor: Glas javnosti
Opširnije o demenciji pročitajte u daljem tekstu
„Demencija je, naravno, skupni pojam, a ne pojedinačna bolest. Iza ovog pojma se „krije“ niz bolesti, predominantno kod osoba starije životne dobi, sa različitim manifestacijama i vremenskim tokovima, ali sa zajedničkim obeležjem da su naposletku suštinski ometene uobičajene radne i životne aktivnosti pojedinca i njegovog/njenog funkcionisanja”, kaže dr Ilić.
Zašto se demencije bojimo u toj meri?
Profesor Ilić objašnjava da termin „demencija“ potiče od latinskih reči „de“ i „mens“, koje zajedno znače „odvojiti“ i „um/razum“. Predlog „de“ se primenjuje u cilju označavanja odsustva ili negacije nečega. U kontekstu reči demencija, ovaj predlog upućuje na odsustvo razuma (lat. Mens – um ili razum).
„Iz toga je lako razumljivo zbog čega ljudi često osećaju strah ili zabrinutost u vezi sa demencijom, kako iz ličnog ugla tako i iz ugla sebi bliskih osoba“, kaže prof Ilić.
On dodaje da ljude u ovom pravcu brinu: gubitak identiteta i samostalnosti, gubitak kontrole povezan sa osećajem bespomoćnosti i straha, gubitak pamćenja i sposobnosti jasnog razmišljanja, opterećenje koje nega o oboleloj osobi prenosi na svoje porodično okruženje što sveukupno može biti i emocionalno i fizički iscrpljujuće, uzimajući u obzir i mogućnost velikog finansijskog tereta.
Kako se demencija pojavila u našim životima?
Kako kaže profesor demencija se u našim životima pojavila kako napretkom savremene medicine i produženjem životnog veka, odnosno sve većim brojem starijih osoba, ali i ubrzanim tempom promena životnog stila u modernoj civilizaciji.
„Kao ilustracija mogu poslužiti činjenice da je prosečan životni vek žena u Velikoj Britaniji sredinom XIX veka iznosio samo 42, a muškaraca 40 godina. Ukoliko se ovo poredi sa današnjicom, žene bi poživele 83, a muškarci 79 godina. Dakle nepunih 2 veka razdvaja nas za produženje životnog veka za oko 40 godina“, kaže profesor.
On dodaje da iako duže živimo i bolje se lečimo nego nekad, ne sumnjamo u činjenicu da je naše okruženje, naša životna sredina postala u sve većoj meri nezdravo opterećena visokim nivoima zagađenja vazduha (PM2.5 čestice azotni oksidi), izložena pesticidima (poput organofosfatnih insekticida), teškim metalima (kao što su olovo i živa), dugotrajno smo izloženi buci i zagađenoj vodi (teški metali, nitriti, nitrati).
„Pouzdaniji epidemiološki podaci o učestalosti demencija postali su dostupni tek u poslednjim decenijama, posebno zahvaljujući istraživanjima koja su se bavila velikim populacijama i primenom standardizovanih dijagnostičkih kriterijuma, pa se tako saznaje da je broj obolelih, specifično od demencija Alchajmerovog tipa iznosio 26.6 miliona osoba u svetu, dok je trenutna procena oko 50 miliona, uz projekcije na oko 65.7 miliona već 2030-tih, odnosno oko 115.4 miliona 2050. godine“, kaže sagovornik.
Različiti oblici demencija
Prof. dr Ilić ističe da pored razvoja naučnih istraživanja usmerenih prema boljem razumevanju i olakšanom prepoznavanju specifičnih oboljenja, pa potom i njihovom što uspešnijem lečenju, od posebnog je značaja i upoznavanje javnosti kroz medije široke dostupnosti.
„Ponekad nam na tom zadatku razumevanje procesa bolesti, olakšavaju i pospešuju biografske priče svetski popularnih javnih ličnosti, poput političara, glumaca, zabavljača, pevača i sportista. U pogledu Alchajmerove demencije (2/3 svih oblika demencija), proteklih godina je postojao znatan broj poznatih javnih ličnosti kojima je dijagnostikovana Alchajmerova demencija: Ronald Regan, 40. predsednik Sjedinjenih Američkih Država (između 1981-1989), Rita Hejvort, čuvena Holivudska glumica, starije generacije (dobitnica Oskara), Čarlton Heston, glumac (poznat po ulozi u filmu Ben-Hur)“, ističe profesor.
Dodaje da između navedenih posebnu ulogu je imao Ronald Regan, pri čemu je on 1994. godine obznanio da mu je postavljena dijagnoza Alchajmerove bolesti (dakle, 5 godina nakon „silaska“ sa predsedničke funkcije), da bi živeo još dodatnih 10 godina i preminuo u 93-oj godini života.
„Posle ove najčešće neurodegenerativne demencije, nesrazmerno ređa (oko 10 odsto od ukupnog broja), ali ipak najčešća kod osoba mlađih od 60-te godine života jeste frontotemporalna demencija (FTD) kod koje su najizrazitije promene u ponašanju, emocionalnoj ekspresiji i lingvističkim sposobnostima. Najpoznatije „javno lice“ ove demencije je nažalost proslavljeni američki glumac Brus Vilis, kojem je dijagnoza postavljena u martu 2023. Njegova ćerka, Rumer Vilis, je neposredno posle ovog saznanja objavila na svom Instagram profilu da se Vilis usled afazije (govorni poremećaj, česta manifestacija FTD) udaljava od karijere koja mu je toliko značila“, podseća sagovornik.
Prof Ilić dodaje da postoje i oblici demencije koji nisu degenerativne prirode, već su posledica poremećaja moždane cirkulacije. Takvim oblikom se smatrala demencija Margaret Tačer, prve žene premijera Ujedinjenog Kraljevstva (1979-1990).
„Njena porodica je objavila da je baronesa Tačer obolela od demencije 2008. godine (u 83-oj godini života). Njena ćerka Kerol, u svojim memoarima „A Swim-On Part in the Goldfish Bowl: A Memoir“ opisuje kako je već u njenoj 75. godini zapažala kako se bori sa vlastitim rečima i pamćenjem. Uprkos tegobama demencija u prvim godinama nije imala u toj meri agresivan tok budući da je čak dve godine kasnije (2002.) objavila drugi deo svojih memoara „Statecraft: Strategies for a Changing Vorld“, koji je posvetila svom prijatelju i saborcu Ronaldu Reganu. Ipak kratko posle je doživela niz malih moždanih udara, nakon čega su je lekari posavetovali da više ne prihvata javne nastupe i govorničke angažmane“, priča profesor Ilić.
„Uloga ovih javnih ličnosti izvesno je u značajnoj meri pomogla u podizanju svesti o različitim oblicima demencija i njihovim uticajima na pojedince i porodice. Njihova hrabrost i iskrenost u javnom deljenju svojih životnih priča doprinela je uklanjanju stigmi povezanih sa ovim bolestima“, ističe Ilić.
Preventiva
On dodaje da se poseban značaj pridaje svim oblicima preventivnih mera, kojima nije obuhvaćeno lečenje medikamentima, koje dolazi na red tek u slučajevima manifestnih poremećaja.
„U tu svrhu se preporučuje niz zdravih životnih navika i aktivnosti koje mogu pomoći u očuvanju kognitivnog zdravlja“, kaže doktor i navodi sledeće:
- Redovna fizička aktivnost, kao što su brzo hodanje, trčanje, plivanje ili aerobni trening, može poboljšati protok krvi u mozgu, moguće i podržati stvaranje novih neurona i poboljšati kognitivne funkcije u celini;
- Mentalne aktivnosti koje stimulišu mozak, poput učenja novih veština, čitanje, rešavanje „mozgalica“ ili učenje sviranja instrumenta, kojima se može održavati i pospešiti mentalna oštrinu i smanjiti rizik od demencije;
- Socijalna angažovanost putem održavanja socijalnih veza i angažovanost u društvenim aktivnostima, posebno naglašavajući redovne kontakte sa porodicom, prijateljima i generalno povezivanje sa svojim okruženjem i zajednicom;
- uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem, celovitim žitaricama, ribom, zdravim mastima poput maslinovog ulja (mediteranska dijeta), orašastih plodova i bobičastog voća (brusnica, ribizla, borovnica, malina, kupina, aronija); uz izbegavanje povećane konzumacije zasićenih masti, šećera i visoko procesirane hrane ( čips, krekeri, grickalice, hot-dogs, prerađeni mesni proizvodi – kobasice, salame, viršle; pomfrit, burger, posebno unutar lanaca brze hrane; gotovi obroci – instant supe, testenine i sl.)
- kontrola faktora rizika za bolesti moždane sirkulacije: hipertenzija, dijabetes, gojaznost, pušenje i povišen nivo masnoća.
- redovna i dovoljna količina sna od 7 do 8 sati svake noći.
„Naravno, ukoliko se sumnja na kognitivne probleme kod pojedinca, bilo na osnovu postupaka ili povezivanja sa starijim članovima porodice koji boluju od demencije, važno je reagovati pravovremeno, u cilju prepoznavanja obrazaca problema i mogućnosti lečenja“, naglašava prof. dr Tihomir Ilić.
Glas javnosti/N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
