Cikorija raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma. Voli suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka. Obično je svi posmatraju kao korovsku biljku ne znajući da je vrlo lekovita, piše Agroinfo.rs
Ova biljka sadrži belančevine, ugljene hidrate, gorke supstance i vitamine A i C, inulin, pektine, askorbinsku kiselinu, a u korenu se nalaze vitamini B grupe. Od minerala, tu su magnezijum, kalijum, gvožđe i mangan. Lekovita svojstva ove biljke poznata su od davnina, a primenjivala se za ublaženje različitih bolesti.
Napitak od cikorije blagotvorno deluje na organe za varenje. Sadrži inulin koji je najpoznatiji prebiotik i koji pozitivno utiče na crevnu floru i zdravlje digestivnog sistema. Inulin ne dovodi do porasta nivoa šećera u krvi, a pomaže i kod snižavanje holesterola. Pošto ne dovodi do skokova šećera u krvi, ne dolazi ni do napada gladi, što je često slučaj posle ispijanja kafe. Za razliku od klasične kafe, cikorija ne dovodi ni do povećanja kortizola, već naprotiv umiruje i smanjuje stres. Ipak, trudnice i dojilje treba da izbegavaju cikoriju.
Iako se cikorija može jesti na salati ili kao dodatak različitim jelima, ona je najpoznatija kao napitak, tačnije kao zamena za kafu. Još u 19. veku Francuzi su počeli da je uzgajaju i piju kao dodatak kafi ili samostalno.
Ovaj napitak se priprema slično kao turska kafa. Najbolje bi bilo da sami uberete koren, osušite ga, sameljete i potom koristite za pravljenje napitka. Na jednu šoljice vode ide jedna kašičica cikorije. Možete je zasladiti po želji kao i klasičnu kafu.
Nutricionisti upozoravaju da cikloriju ne uzimate ako pijete antibiotike i da vodite račina o količini koju unosite.