BURNOUT ILI MENTALNO SAGOREVANJE : Kako ga izlečiti i sebi pomoći da do toga ne dođe?
Autor: Glas javnosti
Burnout sindrom nastaje kao posledica „hroničnog stresa”. Pored nesanice, razdražljivosti, nezainteresovanosti, nemotivisanosti, mogu se pojaviti i simptomi poput: poremećaja apetita, problema sa varenjem, promena na koži, stalnog bola u mišićima kao posledice spazma, česte infekcije
Sindrom izgaranja (burnout sindrom) definiše se kao emocionalna iscrpljenost, depersonalizacija (nezanteresovanost, nemogućnost saosećanja sa drugima itd) i smanjen osećaj ličnog postignuća, niže vrednovanje sebe (samoprihvatanje i samopouzdanje), gubitak motivacije, neangažovanost. Svetska zdravstvena organizacija prepoznala je sindrom izgaranja i uključila ga u Internacionalnu klasifikaciju bolesti – ICD 11.
Obično kada govorimo o burnout ili sindromu sagorevanja, mislimo na simptome koje ovo stanje izaziva i koji se uglavnom odnose na fizičke manifestacije. Međutim, kako burnout utiče na naše emocije pitali smo dr Tamaru Tomović, psihoterapeuta i business coacha.
– Kao što i samo ime govori, emocionalno izgaranje je kada na radnom mestu pružate podršku koja uključuje značajno emocionalno angažovanje, a u isto vreme organizacija vam ne omogućava uslove za oporavak. Zaposleni treba i da nauče tehnike koje im omogućavaju da se relaksiraju i oporave pre povratka na posao ili u toku radnog vremena. Stalnim emocionalnim angažovanjem radnici postaju razdražljivi, frustrirani i pokazuju neogućnost saosećanja s drugima što utiče i na kvalitet pružanja usluge – kaže za portal eKlinika dr Tamara Tomović.
Znamo da stres negativno utiče na sve organe u organizmu, a uglavnom se ispoljava tamo gde nam je „najslabija tačka”. Hroničan stres utiče na imunitet, gastrointesitalni, nervni, respiratorni, kardiovaskularni sistem i zato ga treba shvatiti ozbiljno. Kako burnout utiče na porodični život?
– Iscrpljenost na poslu značajno utiče na porodični život. Stalan nedostatak energije i razdražljivost utiču i te kako na partnerski odnos, odnos sa decom, prijateljima. Pad motivacije i volje može da prati i aktivnosti van posla, pa je važno da se donese odluka da se prekine taj začarani krug. U psihologiji se jedan od mehanizma odbrane naziva pomeranje. Kada ne možete svoju frustraciju da pokažete šefu, vi svoje nezadovoljstvo ili frustraciju iskaljujete na svom partneru, što svakako utiče na kvalitet veze. Naravno, postoje osobe koje bolje podnose pritisak, a nekad topla porodična sredina, koja pruža podršku, pomaže da se prevaziđe veliki pritisak na radnom mestu – kaže dr Tamara Tomović.
Burnout se nikada ne dešava naglo. Početne faze možda neće biti previše karakteristične, ali će na kraju dovesti do gotovo bukvalnog osećaja da smo „sagoreli”. Šta možemo učiniti pre nego što do takvog stanja dođe?
– Konstantno davanje, bez brige o sebi, svakog će ubrzo usporiti svaku osobu. Kada je s tim povezano i nejasno postavljanje granice prema drugima (moram u svakom trenutku da budem na raspolaganju drugima, zapostaviću i svoje ciljeve da bi drugi mislili da sam dobar/dobra), to je siguran put ka izgaranju. Ne postoji posao, ma koliko da ga volite, koji možete uspešno raditi ako ne sačuvate, prvenstveno sebe. – savet je dr Tamare Tomović piše E klinika
SKINI APLIKACIJU
.png)
