6 PSIHO efekata koji će vas zapanjiti – EVO zašto ljudi ponavljaju iste gluposti svaki dan!

Nećete verovati ali, ukoliko ste nesavršeni i sa manama, ljudi će vas više voleti! Kada želimo da ostavimo utisak na nekoga, mi neizbežno pokazujemo najbolje strane naše ličnosti.

Izgleda da je to uzaludno:  istraživanja pokazuju da demonstracija ranjivosti i slabosti, naprotiv, povećava nivo empatije drugih ljudi prema nama. Znači, što više imate nedostataka, ljudi će se bolje odnositi prema vama.

Profesor, koji govori publici i primetno brine i sluša učenike, smatra se pametnijim od nekoga ko govori izuzetno samouvereno.

Stidljivost i smotanost tokom prvog upoznavanja je dokazan, mada ne i očigledan način da se vašem potencijalnom partneru veoma dopadnete.

Teoriju su nazvali efekat Pratfela i testirao ju je Eliot Aronson, profesor psihologije Univerziteta Stanford.

Generalno, pravljenje grešaka u javnosti nije samo normalno, već i korisno. U svakom slučaju, sve dok vaše greške ne izazivaju ozbiljne štete drugima.

Pigmalionski efekt

Velika očekivanja povećavaju produktivnost. Psiholog Robert Rosental je istraživao ovaj fenomen. U školama je izvršio IQ testove, a zatim upoznao nastavnike s namjernim lažnim rezultatima istraživanja. Deca čiji je IQ bio veći od ostalih navodno su pokazivali “prosečne” rezultate. I oni koji su pokazali prosečne rezultate , nastavnici su označili kao vlasnike najboljih mozgova. Što se dalje dogodilo?

Oni učenici za koje su nastavnici mislili da su pametniji počeli su bolje učiti. Ovo se događa jer su očekivanja nastavnika od ovih učenika bila veća nego kod drugih. Rastući pritisak na učenike učinio je da ih bolje nauče. Zaključci Rosentala karakteristični su ne samo za obrazovanje.

-Vaša očekivanja stvaraju vašu stvarnost, zaključuje on.

U principu, ako želite postići nešto značajno u životu, moraćete postaviti očigledno nerealne ciljeve i preceniti svoju sposobnost da ih ispunite. I to će uspeti. Osim toga, naučnici znaju da oni lideri koji zahtevaju nerealne rezultate od svojih podređenih, kao rezultat toga dobivaju puno više rezultata od tima nego oni koji postavljaju samo “realne ciljeve”.

Paradoks izbora

Što više opcija imamo od kojih moramo izabrati, manje smo zadovoljni odlukom. Logično, što više izbora imamo, to bolje. Prodavaonice s velikim asortimanom više su cenjene od malih prodavaonica. Kada ima puno mogućnosti za razvoj karijere, čini nam se da ćemo definitivno napraviti dobar izbor.

Međutim, psiholozi Mark Leper i Šina Liengar su dokazali da to nije tako… Istraživači su, u sklopu eksperimenta, predložili da jedna grupa gurmana koji dođu u supermarket izaberu jednu od šest različitih vrsta džemova besplatno i jednu od 24 druge. Od onih koji su morali izabrati jednu staklenku od 24, zadovoljni su samo 3%.

Ovaj fenomen otkrio je psiholog Bari Švarc. Da bi se osećali dobro, on savetuje da veštački ograničite broj opcija. Ovo inače, objašnjava zašto su korisnici Epl uređaja više zadovoljni nego korisnici drugih gedžeta. Ili zašto se oni koji idu u kupovinu u manje dućane, osećaju zadovoljnijim od posetilaca ogromnih hipermarketa.

Efekt svedoka

Što se od više ljudi traži pomoć, to je manje verovatno da će neko pomoći. Ovaj efekt je dobro ilustrovan u priči o Dobrom Samaritancu. Takođe objašnjava mnoge tragične događaje u našoj istoriji. Istraživači to zovu “mešavina odgovornosti”.

Ako je jedan od ljudi na ulici u nevolji i treba mu pomoć, onda je mnogo veća verovatnost da će je dobiti ako jedna osoba priđe blizu, nego ako brojni ljudi hodaju zajedno. Ako neko vrišti za pomoć i ima mnogo ljudi u blizini, tada bi svako od njih više volio ignorisati molbe za pomoć, jer će “drugi pomoći”. Ako je molba za pomoć upućena određenoj osobi u pustoj ulici, onda ima mnogo više šanse da odgovori na to. Ovo, inače, objašnjava bezosećajnost i hladnoću velikih gradova.

Uticaj ovog efekta dokazali su psiholozi Bib Latane i Džon  Darlei. Oni su sproveli eksperiment u kome su imitirali situaciju u kojoj su učenici srednjih škola u školskoj svlačionici ispred drugih učenika pretukli učenika. 85% onih koji su bili jedini svedok poniženja, požurili su da pomognu žrtvi i ustali u njezinu odbranu. Međutim, ako već dva učenika posmatraju šta se događa, šanse da bi jedan od njih pomogao pale su na 65%. Ako je bilo četiri svedoka, šanse da će bar jedan od njih intervenirati pao je na 31%.

Uopće, ako ste u teškoj situaciji i potrebna vam je pomoć, obratite se lično nekome.

Jednostavno rečeno, bolje je ne vikati “Pomozite mi, neko, bilo ko!”, nego vikati; “Čoveče u sivom kaputu, spasi me!”

Efekt centra pažnje

Ljudi koji su neprestano u razmišljanjima, ne primećuju očigledne stvari. Većina ljudi u ovom trenutku ozbiljno razmišlja. Kada su u zajednici, ali su uronjeni u svoje misli, oni čak ne primećuju očigledne stvari, pokazali su naučnici s Univerziteta Kornel.

Jednostavno rečeno, nije bitno kako izgledate ako idete u kancelariju ili na fakultet. Većina ljudi jednostavno ne obraća pažnju na vaš izgled. U fokusu ste puno manje nego što mislite.

I tako možete prestati brinuti o spoljašnjim atributima života. Nemojte kupiti skup automobil ili pametni telefon da biste “se isticali” ispred kolega: može izgledati da to nije tako, ali većina ljudi ne mari za to ili što ste tamo. Oni su zauzeti svojim problemima.

Efekt fokusa

Ljudi precenjuju značaj stvari i fenomena: “Ništa u životu nije toliko važno koliko mislite” – David Kahneman

Kolika je razlika u svakodnevnom raspoloženju između osobe koja zarađuje 20.000 dolara godišnje i osoba koja zarađuje 50 dolara mesečno? Gotovo nikakva. Ima je, je minimalno. Hoćeš li biti srećniji ako provedeš ostatak svog života u kući na moru? Teško. Strogo govoreći, stanovnici Kalifornije, gde više od 300 dana sunca godišnje, nisu srećniji od stanovnika Njujorka ili Čikaga.

Inače, trgovci aktivno koriste ovaj efekt. Oni vas uveravaju da će vas kupovina proizvoda učiniti srećnijim. Ali to verovatno neće ispuniti svoje obećanje.

Da biste suzbili ovaj psihološki efekt, morate naučiti jedan jednostavni aksiom: ništa neće biti tako važno za godinu dana ili čak nedelju dana, kao što mislite danas. I, da, prihvatite činjenicu da ljudi jednostavno ne znaju predvideti budućnost. Stoga bi bilo bolje da prestanete s velikom ozbiljnošću praviti dugoročne planove.

(Glas Javnosti/atma. hr)

SKINI APLIKACIJU