HAOS U NAŠEM ORGANIZMU ZBOG NAGLOG PADA TEMPERATURE: Doktor Kostić otkrio KADA se treba JAVITI LEKARU

Da su hronični bolesnici najugroženiji potvrđuje i direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš doc. dr Tomislav Kostić

Maksimalna dnevna temperatura danas će u nekim krajevima Srbije dostići čak 29 stepeni, ipak, prema rečima meteorologa Telegrafa, Đorđa Đurića, u nedelju nas čeka prekretnica i zahlađenje od čak 15 stepeni.

Kod mnogih, ovakve promene vremena ispoljavaju se lošijim zdravstvenim stanjem, a kako navode iz Zavoda za javno zdravlje, od tegoba koje izazivaju vremenski uslovi pati čak polovina svetske populacije.

- Najkritičniji su prelazi između godišnjih doba jer su tada češće bolesti. Na svu sreću, problemi koji se javljaju usled promene temperature, jonizacije, vlažnosti i vazdušnog pritiska nestaju kada dođe do poboljšanja, odnosno, stabilizacije vremena. Na tegobe su osetljivi i najmlađi, dok je kod starijih metaboluzam osetljiviji, te jače osećaju hormonske promene. Ipak, hronični bolesnici najjače osećaju promene vremena, jer se intenzitet bolesti pojačava. Tokom naglih vremenskih promena koje ćemo imati i u narednom periodu, ali i nepogoda, vetra i kiše, stvaraju se pozitivni joni koji utiču na naš organizam. Biometeorolozi upozoravaju da lučenje hormona tada može biti izmenjeno, što dovodi do smanjenja adrenalina. Takva pojava može uzrokovati depresiju i povećanje količine seratonina, što na kraju dovodi do glavobolje i migrene - navode iz ZZJZ Leskovac.

foto: Glas javnosti

Napominju i da jake hladnoće utiču na stezanje i suženje krvnih sudova, te pogoršanje stanja može dovesti čak i do infarkta.

Kako dodaju i oblačnost može da utiče na ciklus spavanja, dok su najčešće posledice promene vremena kod većine građana umor, nagle promene raspoloženja, nedostatak koncentracije, bezvoljnost i razdražljivost. Iako na promene reaguju svi, u najvećoj meri štete hroničnim bolesnicima.

- Na vremenske oscilacije reaguju svi, ali ih najgore trpe hronični bolesnici. Iako postoji redovna terapija, simptomi bolesti se pojačavaju, a tegobe su izraženije čak i kod žena u menopauzi. Građanima koji reaguju burnije na promenu vremena preporučuje se odlazak kod doktora kako bi se utvrdilo da li se radi o početku nekog oboljenja - kažu iz ZZJZ Leskovac.

Oprezno posle preležane infekcije

Da su hronični bolesnici najugroženiji potvrđuje i direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš doc. dr Tomislav Kostić, koji za Telegraf.rs navodi da oni mogu odregovati na svaku promenu. Ipak, to ne znači da svaki pacijent mora otići kod lekara.

- Nagla promena vremena i vremenske oscilacije najviše utiču na hronične bolesnike, oni su najosetljiviji, te mogu odreagovati na svaku promenu. Kada dođe do nagle promene pojavljuju se i nespecifični simptomi, ipak, ne mora svaki pacijent da se obrati lekaru. Treba pratiti stanje, uzimati redovnu terapiju, odlaziti na kontrolu redovno, ali se i prilagoditi vremenskim promenama - navodi Kostić.

On dodaje da je vrlo bitno da hronični bolesnici nakon infekcije budu oprezni, a pojašnjava i kada treba otići na lekarski pregled.

- Ukoliko se javi intenzivan bol koji ne prolazi i ponavlja se, tada treba otići kod doktora. Hladnoća širi krvne sudove i podiže pritisak, te ukoliko neko izađe napolje kada je hladno hoda brzo ili praktikuje napornije fizičke aktivnosti, može doći do problema. Apelujem na pacijente da budu oprezni i da se prilagode vremenskim prilikama - zaključuje on.

foto: Glas javnosti

Rešenje - dovoljno sna, aktivnost i vitamini

Iz ZZJZ Leskovac savetuju pacijentima da je ključ u smanjenju tegoba dovoljno sna, aktivnost, konzumacija vitamina, ali i pravilno oblačenje u toku hladnijih dana:

• Dovoljno sna – umoran čovek osetljiviji je na sve, pa i na promene vremena. Zato je zdrav san veoma važan za naš organizam. U snu se luče supstance koje snižavaju nivo hormona stresa, regulišu krvni pritisak, jačaju sve odbrambene mehanizme. U toku dana češće se odmarajte i relaksirajte.
• Budite aktivni – dugoročno gledano, redovna fizička aktivnost jača organizam i pomaže mu da lakše izdrži razne napore i promene, pa i vremenske. Zato je važno kontinuirano vežbati, i to najmanje tri puta nedeljno. Kada zahladni preporučuje se šetnja i vežbe ali blažim tempom.
• Svakodnevno provodite neko vreme na svežem vazduhu jer je to odličan način da se spreče intenzivne reakcije na promene vremena.
• Redovno se tuširajte naizmenično toplom i hladnom vodom, posebno osobe sa niskim pritiskom.
• Što više vitamina – da biste lakše podneli temperaturne oscilacije, pređite na laganu hranu, a smanjite upotrebu soli i začina ili ih potpuno izbacite iz upotrebe. Jedite što više svežeg voća i povrća i uzimajte dovoljno tečnosti.
• Ako van kuće boravite duže vreme u toku dana, obucite se slojevito, vodeći računa da odeća bude od prirodnih materijala i prilagođena i za hladniji i topliji deo dana.
• Ukoliko ne morate, nemojte izlaziti iz kuće u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima kada su niže temperature vazduha.
• Ako imate hroničnu bolest, izbegavajte mogućnost stresa i strogo se pridržavajte propisane terapije. Ukoliko smetnje koje osećate duže traju i pojačavaju se, obratite se lekaru.

Glas javnosti / E02S

SKINI APLIKACIJU