ZAŠTO SU NEKI LJUDI PAMETNIJI OD DRUGIH? VEROVALO SE da najpametniji imaju u izobilju CRNU ŽUČ

Filozofi već dugo razmišljaju o korenima genijalnosti, a od Antičke Grčke postoje razna objašnjenja zašto je neko pametniji od drugih.

Stari grčki mislioci verovali su da je u pitanju crna žuč – jedna od četiri telesne tečnosti u koju je verovao Hipokrat – a koju su u izobilju navodno imali pesnici, filozofi i druge izuzetne duše s "uzvišenim darom", kaže istoričar Darin Mekman, autor knjige "Božanski bes: Istorija genija". Frenolozi su genijalnost tražili u kvrgama na glavi; kraniognomičari su skupljali lobanje uključujući i Kantovu, te ih bušili, merili i vagali.

U muzeju Miter u Filadelfiji izložen je čitav niz neobičnih medicinskih uzoraka. Na donjem nivou, u staklenoj posudi plutaju spojene jetre sijamskih blizanaca Čanga i Enga iz XIX veka. U neposrednoj blizini posetioci mogu da gledaju u ruke natečene od kostobolje, kamenčiće iz bešike predsednika Vrhovnog suda Džona Maršala, kancerozni tumor izvađen iz vilice predsednika Grovera Klivlenda i butnu kost vojnika iz Građanskog rata u kojoj se još uvek nalazi metak. Ali jedan uzorak, blizu ulaza, izaziva neuporedivo strahopoštovanje. Pogledate li bolje vitrinu, videćete masne tragove na mestu gde posetioci naslanjaju čelo na staklo.

Predmet koji ih fascinira jeste mala drvena kutija s 46 mikroskopskih stakalaca, a na svakom se nalazi tanki komadić mozga Alberta Ajnštajna. Uveličavajuće staklo namešteno iznad jednog od stakalaca otkriva komad tkiva veličine poštanske markice. Njegova elegantna grananja i krivulje nalik su ušću neke reke posmatranom iz vazduha. Ti ostaci moždanog tkiva su hipnotizirajući, uprkos tome – ili možda baš zato – što nam otkrivaju malo toga o spoznajnim sposobnostima čuvenog fizičara. Ostali eksponati u muzeju prikazuju bolest ili izobličenost – rezultat nečega što je pošlo po zlu. Ajnštajnov mozak predstavlja potencijal, sposobnost jednog izuzetnog uma, jednog genija, da se odbaci dalje od svih drugih. "On je na svet gledao drugačije od nas ostalih", kaže posetiteljka Karen O’Her dok posmatra uzorak boje čaja. "A mogao je da dopre i dalje od onog što nije mogao da vidi, što je potpuno neverovatno."

Tokom istorije retki su se pojedinci istakli svojim meteorskim doprinosima nekom području. Počasna dvorska dama Murasaki svojom književnom inventivnošću. Mikelanđelo svojim majstorskim stilom. Marija Kiri svojom naučnom pronicljivošću. Po rečima nemačkog filozofa Artura Šopenhauera, "genije osvetljava svoje doba kao što kometa osvetljava putanje planeta".

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU