ZAŠTO SLAVIMO ROĐENDANE? I zašto se veruje da se želje zamišljene uz svećice uvek ispunjavaju

Većina ljud voli rođendane, svoj zbog poklona, tuđi zbog provoda. Običaj slavljenja rođendana datira iz drevinih vremena, a ima I simboličnu ulogu, a ovo su istorijske hipoteze o proslavi dana rođenja.

Kako se veruje sa proslavama rođendana prvi su počeli Egipćani. Kada su faraoni krunisani, smatralo se da su "prešli" u bogove. Ova promocija je bila važnija od dolaska na svet i rođenja, a naučnici tvrde da su upravo faraoni(3.000 godina pne) prvi pominjali pojam "rođendan". Ali u njihovom slučaju je to bila inicijacija i krunisanje.

Grci dodali svećice

Grci su prinosili Artemidi mesecolike kolače u čast lunarne boginje. Da bi što vernije prikazali sjaj meseca, Grci su zapalili sveće i stavljali ih na te kolače-darove. Grci su najverovatnije preuzeli ideju o proslavi rođenja od Egipćana, kao proslavi svojih bogova i boginja.

Hrišćani su smatrali da se rođendani paganski običaji I u skladu sa verovanjem da su ljudi rođeni sa "prvobitnim grehom" i proslave rođendana su, po hrišćanskim verovanjima, paganski obredi.

Sve do IV veka Hrišćani su mislili da je obeležavanja rođendana nešto loše, a tada su promenili mišljenje i počeli su da slave rođenje Hristovo.

Moderne proslave izmislili Nemci

Iako je ideja o proslavi rođendana već uveliko zaživela, smatra se da je Kinderfeste u Nemačkoj preteča rođendanskim zabavama. Proslava je imala i tortu i svećice. Svaka godina života obeležena je jednom svećicom i jednom plus kao nadom za dugovečnost. Na ovim zabavama su se duvale svećice i zamišljale želje.

Dugo se na rođendanskim zabavama proslavljalo uz obične slatke kolače. Industrijska revolucija je promenila stvari, pa su se dodavale i druge namirnice, sastojci, poslastičari su prodavali unapred pripremljene torte za decu.

Dok su tokom većeg dela istorije kolači uopšte bili privilegija bogatih, rođendanske torte su danas obavezne na većini rodjendanskih proslava. Širom sveta postoji mnogo varijacija na rođendansku tortu, odnosno postoji mnogo različitih rodjendanskih poslastica, kolača ili peciva.

Svećice na torti

Još jedan rođendanski običaj je duvanje svećica na torti, a na njoj se obično nađe tačno onoliki broj svećica, koliko godina osoba puni, a za one praktičnije, tu su i sveće u obliku broja.

Svećice su počele da se koriste u kasnom 18. veku i to najpre u Nemačkoj. Navodno je jedan imućni grof na svojoj gala rodjendanskoj proslavi iznenadio goste ogromnom okruglom tortom sa svećicama koje su simbolizovale svetlost života. Inače, neki narodi stavljaju svećicu više od godina koliko puni slavljenik, verujući da mu tako produžavaju život.

Veruje se da se duvanjem u svećice, želja koja se tom prilikom poželi, šalje direktno Bogu, a veoma je bitno da se sve istovremeno ugase kako bi poruka bila odjednom prosleđena i ekspresno ispunjena. Običaj je da se zamišljena želja nikome ne govori da bi ova poruka stigla do Boga i ostvarila se. 

Engleska kraljica ima dva rođendana

Kraljica Elizabeta Druga, 21. aprila, napunila 94 godine, ali ona slavi I sližbeni rođendan u junu. Službeni rođendan obično pada u drugu subotu u junu.

U Britaniji se rođendani kralja ili kraljice već više od 250 godina službeno ne slave na dan kad su stvarno rođeni. Tradiciju duplih rođendana ustanovio je kralj Džordž Drugi 1748. On se rodio u novembru, kada je vreme u Velikoj Britaniji obično loše.  Kralj je hteo veliko javno slavlje, ali novembar nije dolazio u obzir. Pošto njegov pravi rođendan nije bio zgodan za javne svetkovine, odlučio je da ga spoji sa velikom vojnom paradom koja se održava u kasno proleće, po lepom vremenu. Tako je ustanovljena tradicija službenih prolećnih rođendana britanskih monarha.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU