Zašto prodavci na internetu pišu 'CENA U INBOX'!? Razlog se krije U OVOJ PRAVNOJ ZAVRZLAMI!

U poslednjih godinu dana zbog korone znatno je povećana prodaja putem interneta. Na društvenom mrežama postoji bezbroj stanica koje svoje proizvode nude po različitim cenama. Neke od njih ne ističu cenu javno, već odgovor možete dobiti u privatnoj poruci. Da li su oni prevaranti i zašto je cena tolika tajna?

U velikom broju slučajeva, cena nije vidljiva, a na upit dobijamo odgovor "CENA U INBOX". Zašto je to tako?

Iako internet prevara nije tako retko vezana i za same sajtove firmi koje prodaju određenu robu/uslugu, čini se da je njeno “žarište”, ipak, na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk i Instagram.

S obzirom da sve veći broj ljudi odlučuje da robu naruči preko interneta i broj prevara je učestaliji u poslednjih godinu dana. Na internetu se može naći sve, od igle do lokomotive, pa shodno tome ljudi poručuju robu različite namene, od crepa i tapeta, pa do namirnica poput šunke i sira. Kupovina “iz fotelje” polako i u Srbiji postaje praksa. Na taj način ljudi čuvaju svoje zdravlja i sprečavaju širenje zaraze. 

Ukoliko ste i vi jedan od njih onda su ovo pravila koja morate da znate kako biste se zaštitili od prevare prilikom kupovine na internetu:

Proverite da li je prodavac registrovan za delatnost koju obavlja - shvatićete da je samo jedan mali deo njih u sistemu, ostale je sve prodaja "na crno".

O ovome retko ko razmišlja unapred, mnogo češće se toga setimo ukoliko do prevare dođe... Veliki broj internet prodavaca ne poštuje Zakon o elektronskoj kupovini, i zanemaruje činjenicu da svaka norma koja važi za fizičku kupovinu – važi i za elektronsku.

Nažalost, broj potrošača koji se javljaju potrošačkim organizacijama (UZPV i NOPS), u vezi sa kupovinom putem društvenih mreža od neregistrovanih prodavaca, svakodnevno raste. Jedan od načina da proverite prodavca jeste da ih potražite na Crnoj lista prodavaca, gde se nalaze svi oni koji nisu poštovali dogovor ili su na neki način oštetili svoje mušterije. 

Šta kaže zakon? 

Trgovac koji posluje preko interneta je u obavezi da na vidnom i dostupnom mestu, u skladu sa članom 6, Zakona o elektronskoj trgovini, naznači: poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljne podatke o ceni proizvoda (koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove).

Ovo je sve važno u slučaju da dobijete oštećen proizvod, ili narodski rečeno – bezbedna metoda da ne kupite “mačku u džaku”, budući da je onlajn kupovina koliko god bila jednostavna, toliko i “zamršena”. Niste u mogućnosti da uživo vidite proizvod, da ga isprobate, a nakon što ga preuzmete i platite kuriru – onda je često kasno.

Firme koje su registrovane za prodaju preko Instagrama, mogu da reklamiraju svoje proizvode regularno, sa javno istaknutim cenama i opisima proizvoda. Tu dolazimo do ključe tačke, kada nigde ne vidite cenu, a na upit o istoj dobijete odgovor "Imate poruku u inboxu ili DM-u"

Nešto drugačije je u situacijama gde se akcije ne prikazuju jer žele da korisnika nateraju da klikne i dođe na sajt internet prodavice. On tu ima jasno  prikazanu cenu proizvoda, eventualan popust, kao i sve informacije vezane za dostavu.

NE PROPUSTITE

Kupovina preko neta porasla za 80 odsto

Facebook ili Instagram nemaju ograničenje što se tiče isticanja cena na svojim sajtovima. Imaju određene uslove i pravila, ali ona ne utiču na segment kupoprodaje.

 Da li kazne smanjuju broj prekršaja i nepoštenu prodaju?

Prema Zakonu o zaštiti potrošača, sankcije za neregistrovane prodavce, za fizičko ili odgovorno lice u pravnom licu iznose od 50.000 do 150.000 dinara, dok kazna za preduzetnike ide do 500.000 dinara. Za pravna lica, kazne se kreću od 300.000 pa do čak 2.000.000 dinara.

Prema analizi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), oko 17,2 odsto preduzetnika i firmi u Srbiji nije registrovano, a među njima su i prodavci sa Instagrama i Fejsbuka koji preprodaju robu, ili žele da unovče svoj ručni rad. Ipak, neki stručnjaci smatraju da bi Zakon u neku ruku trebalo da bude fleksibilniji, barem za početnike, piše Telegraf Biznis.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU