Zanimljiva istorija nastanka i razvitka PASTE ZA ZUBE!
Autor: Glas javnosti
Prve paste za zube koje su, podsećale na današnju verziju nastale su, prema nekim procenama, oko 500 godina pre nove ere u Kini i Indiji.
Osnovna svrha paste za zube trebalo bi da je održavanje higijene zuba i usne duplje, ali u zadnje vreme od paste očekujemo i više- izbeljivanje zuba, svežiji dah, blistavost i sjaj gleđi. Pronalazači toga doba pravili su posebnu smesu od trava sa raznim dodacima. U nju je stavljan drveni štap na čijem su vrhu bile zalepljene životinjske dlake i tako je dobijana svojevrsna pasta koja je korišćena za čišćenje zuba i desni.
U srednjem veku pripadnici raznih slojeva, pa i plemići i bogataši teško su se odlučivali da peru zube, jer se dugo smatralo da voda baš i nije zdrava za kožu i ostale organe.
Više pažnje zubima i desnima ljudi su počeli da pokazuju početkom 19. veka i tada su se pronalazači ponovo potrudili da usavrše zubnu pastu. Zubar Pibodi je 1824. godine inovirao pastu za zube tako što je u nju dodao rastopljeni sapun, dok je četvrt veka kasnije, tačnije 1850. godine, Džon Haris u sastojke zubne paste uvrstio i kredu. Ove paste prodavane su u različitim pakovanjima, a 1873. godine firma "Kolgejt" je počela masovno da proizvodi ovaj pronalazak. Doktor Vašington Šefild 1892. godine počeo je da proizvodi pastu za zube u tubi, koja je nosila naziv po ovom lekaru. Četiri godine kasnije pojavila se i Kolgejtova zubna krema u tubi.
Nemci godišnje potroše 5.2 tube paste za zube i 2.9 četkica za zube godišnje, a oni su prema statistikama narod sa najzdravijim zubima na svetu- 12-o godišnji Nemac ima potpuno zdrave zube sa izuzetkom od 0.7 zuba.
Kako se iz suvih sastojaka uopšte dobija tečna pasta u tubi?
Proizvodnja zubne paste počinje sa takozvanim „zrncima za čišćenje“ koja su najčešće mermerna ili pšenična prašina.To je prašak , granulat, koji omogućava mehaničko trljanje. Ima dejstvo poput papira za brušenje, sa gleđi odklanja naslage koje stvaraju kiseline koje u njoj mogu da prave rupe, iako je gleđ zuba najtvrđa materija u telu.
Drugo sredstvo koje se dodaje ovoj za sad suvoj smesi je sredstvo za stvaranje pene, da bi prilikom pranja bilo moguće da smesa paste zapeni. Pena je važna da bi se tokom procedure pranja povećao volumen. Pena dovodi sve aktivne supstance paste i do uglova i prostor između zuba zuba kako bi aktivne supstance i tamo doprle.
Ovoj smesi se potom dodaje i sredstvo za održavanje vlažnosti, kako se pasta ne bi osušila i postala tvrda u tubi. Mora se dodati i sredstvo za vezivanje da bi se svi sastojci vezali. Sad se sve može sjediniti na 30 stepeni celzijusa u gelasto- tečnu masu i stvoriti pastu kakvu znamo.
Neke paste nam obećavaju bele zube. One sadrže grublja zrnca za čišćenje koje bolje šmirglaju gleđ, i skidaju mrlje. Ipak vaši zubi ne mogu biti belji od njihove prirodne nijanse.
Postoje i paste sa solju, koja taloži minerale u zubu koji su se izgubili i tako ga čini čvršćim i tvrđim, takođe neutralizuje štetne kiseline i dobra je za zubno meso.
Od osamdesetih godina prošlog veka pasta je i šarena , tojest dobija boju ili šare. Običnoje to zelena ili plava, jel su to boje zdravlja, koje asociraju na zdravlje. Boje se dobijaju tako što se dodaju pigmenti. Boja se smatra marketinškim efektom.
Pasta često ima i aromu. Najčešće su one sveže, limuna ili mente. No ako malo pretražite internet na ovu temu naćićete i aromu šampanjca, mafina ili za one koji vole pikantno- slaninice.
Paste mogu biti i veoma skupa stvar. Teodent 300, pasta koja se proizvodi u Americi, košta čak 100 američkih dolara po tubi a njena tajna je što sadrži ekstrakt kakao zrna, koji jača gleđ i štite bolje od karijesa.
Glas javnosti
SKINI APLIKACIJU
.png)
