Zaboravljeni srpski običaji: OD NEKIH PODILAZI JEZA POD KOŽU

Opšte je poznato da je naš narod kroz vreme praktikovao različite običaje, u tim običajima mogla se očitati naša kultura, vera, način života i mnoge druge stvari. Veliki broj rituala svojstvenih određenim situacijama vremenom se izgubio, i retko ko ih se danas seća.

Posebnu raznolikost običaja kod našeg naroda mogli smo uočiti kada su se dešavale bitne promene u životu pojedninca ili porodice. Tako je sahrana člana porodice događaj koji je sa sobom povlačio veliki broj najrazličitijih, ne tako retko i čudnih, pomalo jezivih rituala.

Veliki broj njih praktikovao se za dušu pokojnika.

Reč duša je zajednička svim Slovenima, potiče od reči duvati i prvo je označavala čovekov dah a potom i njegov poslednji dah- izdah, kojim se gase svi životni tokovi.

Tako i danas korišćenje reči izdahnuti ili ispustiti dušu upućuje na navedeno poreklo reči duša.

Prema starom verovanju, kada duša napusti telo, ostaje zarobljana u kući ili okućnici još neko vreme.

-Kako bi pomogli pokojniku i oslobodili njegovu dušu, običaj je bio da ukućani skinu jedan crep ca kuće kako bi duša mogla da izađe.

Verovalo se da u danima oko, pre i posle sahrane pokojnik svoje prisustvo potvrđuje kuckanjem i lupkanjem u predmete.

-Interesantno je da je kod starih Rimljana, poslednji izdisaj pokojnika iz usta samrtnikovih hvatao svojim ustima sin, ili najbliži srodnik umirućeg.

Još jedno od verovanja vezano za dušu je i sen, koja još označava avet i duh pokojnika. Tako se verovalo da čovek kome zidar ’zazida’ senku u zgradu, u najkraćem roku mora da umre.

U našem narodu se verovalo da čovek može izgubiti svoju sen, u tom slučaju kako je zabeležio Karadžić, ’kao lud tumara po svetu bez sene, kao i sen bez njega’.

Običaj je bio da se na Badnje veče prema Božićnoj sveći traži svoja senka, onaj ko je ne pronađe iduće godine mora da umre.

-Duše mrtvih se javljaju svojim ukućanima za Zadušnice tada prema verovanju one vide sve šta se na taj dan dešava na zemlji. One prolaze pored ljudi, dodiruju ih, osmehuju im se, gledaju ih, ali ljudi njih ne vide. Otuda i dan danas običaj da se za Zadušnice izlazi na groblje i pali sveća za pokoj duše mrtvima, a u mnogim krajevima širom Srbije i dalje se nose i razne ponude i darovi za duše pokojnika.

(Glas javnosti/Vesti Online)

SKINI APLIKACIJU