IZBACIVALI SU JE ŠKOLSKOG PROGRAMA, u anegdotama je ‘ZADUŽILA’ MIKU ANTIĆA I MATIJU BEĆKOVIĆA, najcitiranija je za Dan zaljubljenih (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Da je jedna od naistaknutijih srpskih pesnikinja stopostotno smo priznali tek prošle godine povodom vesti da se njena poezija „izbacuje" iz školskog programa.
Društvene mreže preplavi poezija Desanke Maksimović, svake godine u vreme notornog Dana zaljubljenih, a u međuvremu zaboravimo da su generacije na ovim prostorima doživele prva udvaranja uz njene stihove.
Pesnikinja Desanka Maksimović rođena u Rabrovici kod Valjeva, 16. maj 1898. umrla je na današnji dan pre 28 godina, svojoj 95. godini.
Bila je profesorka književnostii i članica Srpske akademije nauka i umetnosti, visprena, empatična uspela je da emocije pretoči na papir. Imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima u njih su spadali i Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Branko Ćopić i mnogi drugi.,a o njoj su ostale broje anegdote.
Čak ni Miki Antiću nije bilo lako pored Desanke da bude pesnik.
-Nikada u životu nisam napisao prvu pesmu, već drugu. Prvu sam prepisao od Desanke Maksimović, priznao je čuveni Mika.
-Tada sam bio učenik trećeg razreda osnovne škole u jednom selu koje je bilo jako daleko, pomalo bez knjiga i svezaka, a sa pisaljkama smo pisali na tablicama. Ja sam se dokopao te Desankine knjige koja mi se strahovito svidela i odabrao jednu lepu pesmu, prepisao sam je i proglasio za svoju. Selo je selo i vrlo brzo se pročulo kako sam napisao jednu divnu pesmu. Svi su klimali glavama i govorili kako ću jednog dana biti veliki pesnik. Drugu pesmu posle nisam smeo da prepišem da me ne uhvate, a bojao sam se i da je sam napišem jer sam znao da će biti lošija. Tako sam od slave živeo ceo taj treći razred, glasi Antićevo priznanje.
-Na kraju školske godine dečacima i devojčicama koji su odlični đaci daju se knjige na poklon. I ja sam dobio knjigu, mada nisam bio sasvim dobar đak i stalno sam nešto zamuckivao, a zamuckujem i danas. I onda kada treba nešto da kažem, dok to izgovorim, oni mi kažu da sednem i daju mi neku srednju ocenu. Za razliku od drugih koje su bile otvorene, moja je knjiga bila zapakovana u finu hartiju. Kada sam je otvorio, video sam da je to ista ona knjiga Desanke Maksimović. Moj učitelj mi je tako na jedan fin i perfidan način dao do znanja da sam nešto ukrao. Velika je sreća što je on to tada uradio, da nije, možda bih krao celoga života i onda verovatno nikada ne bih imao zadovoljstvo da nešto sam napravim. A najveće je zadovoljstvo kad čovek nešto sam stvori- objasnio je Miroslav Mika Antić.
U Pančevu je, tada već gimnazijalac Miroslav Mika Antić prvi put u životu video jednog pravog, istinskog pisca – Desanku Maksimović… Prisećao se tih dana:
-Bio sam dete i gledao sam je izdaleka, jer su tada mogli da joj se približe samo oni genijalni, odabrani đaci, od kojih niko nije postao pesnik. Na moju sreću, kasnije sam u sasvim drugim okolnostima sretao Desanku.
Neposredno pred smrt Miroslav Mika Antić je napravio izbor pesama Desanke Maksimović i napisao par anegdota iz druženja sa velikom pesnikinjom.
Poetesa je zadužila je čak i Matiju Bećkovića. Bećković je često kritikovao vlast, pa bi ga i hapsili. Desanka bi mu tada prilazila i govorila:
-Matija, sine, šta hoćeš da kažeš, kaži meni. Ja ću posle njima, ne smeju oni meni ništa, pričao je prof. dr Slobodan Ž. Marković, istoričar književnosti.
Desankina izjava o tome kako se nosi sa životnim problemima ostala je upamćena:
-Malo protugujem, malo otplačem, a onda se vratim. Znate kako, tu svoju psihu zamišljam kao okruglu loptu – dok traje pritisak, ja patim – kad pritiska nestane, ja se vratim, oprostim, poverujem, ponadam se. Tako nekako! A tuga ostane, ali ona neka romantičarska tuga, ostalo je zabeleženo u intervjuu 1981. godine, a pitanje je postavio Ivan Hetrih.
Jednom prilikom su se susrele naša pesnikinja Desanka Maksimović i poznata švedska književnica Astrid Lindgren, autorka “Pipi Duge Čarape”. Anegdotu o tom susretu ispričala je sama Astrid Lindgren:
-Gospođa Desanka Maksimović je sigurno veoma dobar pisac, žao mi je što nisam pročitala nijedan njen stih. E, kako smo se samo lepo ’ispričale’. Ona je sedela s moje leve strane, a ja slabo čujem na levo uvo. Sve vreme mi je govorila nešto na francuskom, a ja od svih jezika najmanje znam francuski, pa sam joj sve vreme odgovarala na nemačkom.”
Inače kada je Desanka Maksimović išla u posetu Kanadi, rekli su joj: "Ideš u zemlju, gde sva ta tvoja prćija ruskog, bugarskog, francuskog, španskog i slabog nemačkog ništa ne vredi, jer ne znaš engleski!" Desanka im je odgovorila: "Znam da kažem I love you! - i to je dosta!"
View this post on Instagram
Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu branila je narod i otvoreno se suprotstavaljala vlastima. Zato su je otpustili iz gimnazije u kojoj je predavala i oterali je u privremenu penziju. Tada je pravila krpene lutkice, šila kecelje, uređivala baštu i njoj je sve to bilo normalno, rekla je Radmila Milakara Petrović, pesnikinjina sestričina.
Desanka Makismović videla je i sopstveni spomenik.
Bila je omiljena u srpskom narodu, toliko da je za života dobila spomenik, i to u Valjevu, u kojem je proglašena i za počasnu građanku. Spomenik je otkrio Matija Bećković, a kada su pesnikinju na toj svečanosti pitali kako se oseća, rekla je: „Skamenila sam se“. Ubedili su je da je to samo spomenik poeziji sa njenim likom.
View this post on Instagram
Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika.
Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu „Misao“.
Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna, zaključili su književni kritičari. Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka“,objavljenu tek posle rata.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
