Vojvoda Stepa i njegova verna saputnica Vila: Priča o časti, odanosti i poslednjem koraku

Kada je došlo vreme da se Vojvoda Stepa Stepanović povuče iz aktivne službe, od države nije tražio ništa.

Ni počasti, ni bogatstvo, ni priznanja – samo jedno jedino: staru kobilu Vilu, svog vernog ratnog druga. Ovu hrabru životinju, koja je sa njim delila najteže trenutke na bojnom polju, čekala je surova sudbina – bila je predviđena za odstrel.

Istraživač iz Španije našao dva Servantesova potpisa u Sevilji

 
Ali Vojvoda nije mogao da dozvoli da tako završi.

Spasivši je od sigurne smrti, odveo ju je u svoju kuću u Čačak.

Od tog dana, Vila je ostatak života provela uz njega, u miru koji je zaslužila nakon ratnih strahota. Bila je više od konja – bila je simbol prijateljstva, časti i zajedničke žrtve za otadžbinu.

Kada je 1929. godine Vojvoda Stepa preminuo, Vila ga je nadživela, ali nije napustila svoju dužnost. Slepa i iznemogla, poslednji put je koračala u stroju, vukući kovčeg svog gospodara do večnog počinka.

Ovo nije bio samo pogrebni marš, već svedočanstvo o neraskidivoj vezi između čoveka i životinje, vojskovođe i saborca, koji su zajedno prošli kroz rat i mir.

Životna deviza Vojvode Stepe bila je jasna: „Otadžbini se daje sve, a od nje se ne uzima ništa.“ Njegova priča, kao i priča o Vili, ostaje upamćena kao primer vrhunske požrtvovanosti, skromnosti i nesalomivog duha. Dok god živi sećanje na njih, živeće i ideal časti i odanosti koji su oličavali.



Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU