Domorodačko pleme sakriveno duboko u džunglama Ekvadora otkrilo tajnu srećnog života

Gotovo huljadu godina, duboko u džunglama Ekvadora domorodačko pleme živelo je u izolaciji, sve dok ga svet nije otkrio 1950- ih godina. Huaorani, Varani ili Vaudani, takođe poznati kao Vaos, žive u delovima regiona Napo, Orelana i Pastaza.

Grupa od nekoliko hiljada ljudi sporazumeva se jezikom koji nije sličan ni jednom drugom, a u poslednjih 40 godina prešli su s lovačko-sakupljačkog lutanja na stalne adrese u šumskim naseljima. Neke od zajednica odbacile su svaki kontakt sa spoljnim svetom i preselilesu se u izolovana područja. Iako bi sa ostatkom sveta mogli da podele brojne mudrosti, ne dele entuzijazam s Kogijima, plemenom koje je nakon 500 godina izašlo iz izolacije kako bi upozorilo ostatak sveta na veliku opasnosti, prenosi Pun kufer, prenosi N1 Slovenija.

Više obrazovanje može produžiti vaš život

Neslavni prvi susret s civilizacijom

Prvi susret Huaorana sa civilizacijom neslavno je prošao. Kako otkriva novinar Skot Volis, američki misionari u Ekvadoru prvi kontakt s Huaoranima ostvarili su tako što su im spustili poklone iz aviona. Fotografije, koje su bile među stvarima, zbunile su pleme koje tako nešto nikad pre nije videlo. Zaključili su kako se radi o crnoj magiji, a misionare koje su pronašli na obali reke su ubili kopljima.

Prema plemenskom verovanju, razlike između fizičkog i duhovnog ne postoji, a na početku su smatrali kako je celi svet – šuma, i koristili su istu reč za oba pojma. I danas je šuma njihov dom, a spoljni svet nesigurno mesto za život. O šumi koja je utkana u život svakog pripadnika plemena imaju izuzetno detaljno znanje: kako geografsko, botaničko, ekološko…

MALI KORACI KA BLAGOSTANJU: Deset jednominutnih navika koje nam mogu poboljšati život

Tajna sreće

Huaroni pre nego što krenu u lov, šaman izgovori molitvu kako bi bio što uspešniji. Njihove mete najčešće su divlje svinje, ptice i majmuni, ali jelene ne diraju, navodno jer su im oči previše slične ljudskima. Kako bi umirili duhove mrtvih životnija, šamani bi ritualno pripremali otrov za strelice koje bi se potom ispaljivale u žrtve. Lov takvim strelicama ne smatra se ubijanjem nego doživljava kao branje plodova iz prirode. Osim biljaka koje koriste u prehrani, Huaorani poznaju i halucinogeno bilje, koriste gljive kao što je Dictyonema huaorani.

Zanimljivo je i kako su Huaorani usresređeni na sadašnjost i život u trenutku. Škrte reči u jeziku im ne dopuštaju raspredanje o stvarima koje se odnose na prošlost i budućnost. Njihova jedina reč za buduća vremena, baane, ujedno znači sutra. Život u trenutku, neki će reći, jedan je od razloga zašto su Huaorani srećni, bez obzira na planove velikih naftnih kompanija ili seče drveća koje bi mogle uništiti njihov dom.

Životne lekcije velikih mudraca za one koji se osećaju izgubljeno

“Kada sam ih pitala što za njih znači biti srećan i što možemo da naučimo iz njihove sreće, bili su zbunjeni i nisu znali šta bi rekli. Pomislila sam da im prevodilac pogrešno prevodi postavljeno pitanje. Mislim, kako ne mogu artikulisati šta je za njih sreća?“, otkriva Tesa Blenkov iz Londona koja je sa plemenom živela pet dana.

“Do kraja putovanja postalo mi je jasno zašto im je sreća tako strani koncept. Njima je sreća stalni način postojanja. Pitanje šta ih čini srećnim jednako je uzaludno kao da pitate orla zašto ima krila: jednostavno ih ima, i jednostavno jesu. Njihov urođeni osećaj svrhe proizašao je iz duboke povezanosti sa duhovnošću. Oni ne pripadaju određenoj religiji, ali veruju u više biće i život nakon smrti. Ono što je najvažnije, pleme veruje da su duh i priroda jedno, a njihova svrha je zaštititi i negovati svet u kojem žive. Bez obzira na to jeste li religiozni, duhovni ili niste, postoji nešto neverovatno vredno u tome.”


Glas javnosti/N01S

SKINI APLIKACIJU