DOSTOJEVSKI SVE REKAO: Najveći pisac ikada svojim PROROČKIM TEKSTOM predvideo sudbinu slovenskih naroda
Autor: Glas javnosti
Dostojevski je bio i ostao jedan od najvećih pisaca svih vremena, pogotovo jer je umeo da sagleda stvari mnogo bolje od ostalih. Njegov proročki tekst vam prenosimo u nastavku.
JEDNA POSEBNA REČCA O SLOVENIMA; KOJU SAM DAVNO HTEO REĆI
Između ostalog, reći ću jednu posebnu rečcu o SLovenima i o slovenskom pitanju. Odavno sam je hteo reći. Svi sada kod nas počinju da govore o skoroj mogućnosti mira, tj o skoroj mogućnosti da se koliko toliko reši i slovensko pitanje. Dajmo dakle slobodu našoj fantaziji i zamislimo da je cela stvar svršena, da su naporima i krvlju Rusije Sloveni već oslobođeni, osim toga da Tursko carstvo vise ne postoji i da je Balkansko poluostvro slobodno i živi novim životom.
Naravno, teško je do poslednjih detalja predskazati u kojoj konkretno formi će se ispoljiti ta sloboda Slovena bar u prvi mah, tj. hoće li to biti nekakva federacija manjih oslobođenih plemena. Čini se da federacije neće biti još dugo, veoma dugo), ili će se pojaviti manji zasebni posedi u vidu malih država gde će na tronu biti vladari pozvani iz raznih vladarskih dinastija.
Nemoguće je, takođe, predvideti da li će se najzad proširiti u svojim granicama Srbija ili će to Austrija sprečiti; koliko će se prostirati Bugarska; šta će biti sa Hercegovinom, Bosnom; u kakve će odnose s novooslobođenim slovenskim malenim narodima stupiti, na primer Rumuni ili Grci - carigradski Grci i oni drugi atinski Grci?
Da li će, najzad, sve te zemlje i zemljice biti potpuno nezavisne ili će stajati pod protektoratom i nadzorom "evropskog skupa država", između ostalog i Rusije (mislim da će ti mali narodi neizostavno izmoliti "evropski skup država", makar i zajedno sa Rusijom, ali tako da te evropske države budu zaštitnici tih malih naroda prema nalogu Rusije) - sve to je nemoguće unapred rešiti i ja pitanje rešenja ne uzimam na sebe.
Ipak sada je moguće znati dve stvari:
1) Ubrzo će se (ili možda ne baš ubrzo) sva slovenska plemena Balkanskog poluostrva neizostavno osloboditi tuskog jarma i počeće da žive novim, slobodnim i možda nezavisnim životom
2) O ovom drugom, koje će se sigurno desiti i ostvariti, već dugo želim da iskažem svoje mišljenje
Naime po mom unutrašnjem ubeđenju koje je potpuno i nepokolebljivo - Rusija neće imati i nikada nije imala takvih zavidljivaca, mrzitelja i klevetnika, čak i javnih neprijatelja, kao što će biti sva ta slovenska plemena, čim ih Rusija oslobodi, a Evropa pristane da prizna to oslobođenje.
Nemojte odmah da protestujete, da sporite i da vičete kako preuveličavam i mrzim Slovene. Ja naprotiv jako volim Slovene i zato se braniti neću, ali znam da će se sve dogoditi onako kao što govorim i ne zbog nekog tobože niskog i nezahvalnog karaktera Slovena, NE! Njihov karakter je u tom smislu kao i kod drugih naroda, to će se desiti jer se takve stvari na svetu i ne mogu drukčije dešavati.
Neću o tome opširnije govoriti, znam samo da mi od Slovena ne treba ni da zahtevamo zahvalnost i trebamo da se pripremimo na činjenicu da toga neće ni biti.
Jednom oslobođeni počeće da žive svoj novi život, ponavljam, baš time što će izmoliti od Evrope, od Engleske i Nemačke, jemstvo i protektorat za tu slobodu. U tom skupu evropskih država biće i Rusija i oni će protektorat izmoliti pozivajuću se na zaštitu Rusije. Ipak će, neizostavno misliti, a možda i glasno reći, da Rusiji ne duguju ni najmanju zahvalnost, već naprotiv da su se pri zaključenju mira jedva spasli od ruske kontrole. Sve naravno uz posredstvo Evrope.
Teza će biti da ih je Rusija htela, nakon otimanja od Turaka, progutati smesta, imajući u vidu proširenje svojih granica i osnivanje velikog sveslovenskog carstva, radi podjarmljivanja Slovena gramzivom, lukavom i varvarskom velikoruskom plemenu.
Vrlo dugo oni neće biti spremni da priznaju dobročinstvo Rusije, ni veliko, sveto, nečuveno u svetu, njeno isticanje one najveće ideje među idejama od kojih živi čovek i bez kojih će se čovečanstvo ohladiti, unakaziti, umreti u ranama i nemoći.
Sadašnji sveopšti ruski rat, rat celog ruskog naroda, sa carem na čelu koji je preduzet protiv dušmana Turaka - za oslobođenje nesrećnih naroda - da li su taj rat barem razumeli Sloveni? Kako mislite? Ne moramo sada ni da govorimo o tome, mi smo još potrebni Slovenima, još ih oslobađamo, no kada ih budemo oslobodili i oni se kako -tako srede - da li će barem onda priznati ovaj rat za veliki podvig koji je preduzet zarad njihovog oslobođenja - to mi eto recite?
Ne nipošto neće to priznati! Naprotiv istaknuće kao političku, a potom i kao naučnu istinu da nije bilo za prošlih sto godina oslobodilaca - RUsije, oni bi se davno sami oslobodili od Turaka, svojom hrabrošču ili uz pomoć Evrope, koja, da nije na svetu opet te Rusije, ne samo da ne bi imala ništa protiv njihovog oslobođenja, već bi ih sama oslobodila.
Ovo lukavo učenje sigurno već i sada postoji među Slovenima, a kasnije će se neminovno razviti u naučni i politički aksiom. Osim toga, počeće i o Turcima da govore sa većim poštovanjem nego o Rusiji. Možda će celog stoleća ili još duže, neprestano strepeti za svoju slobodu i bojaće se vlastoljublja Rusije; koketiraće sa evropskim državama, klevetaće Rusiju, praviti intrige i spletkariti protiv nje.
Naravno, ne govorim o pojedinim licima, biće i onih koji će shvatati šta je značila, šta znači i šta će značiti Rusija za njih. Shvatiće svu veličinu i svu svetinju dela Rusije, i velike ideje čiju ona zastavu ističe u čovečanstvu. Ti ljudi će se, naročito u početku, javiti u bednoj manjini, biće izloženi ismejavanju, mržnji, čak i političkom proganjanju.
Uživaće oslobođeni Sloveni da govore i trube širom sveta, kako su oni plemena obrazovana, sposobna za najvišu evropsku kulturu - dok je Rusija zemlja varvarska, mračan seveni kolos, da nije čisto slovenske krvi i da je tlačitelj koji mrzi evropsku civilizaciju.
Oni će, naravno, od početka uvesti ustavna stanja, parlamente, odgovorne ministre; imaće govornike i govore. To će ih veoma umiriti i čak ushićivati. Oni će biti u zanosu čitajući o sebi u londonskim i pariskim novinama koje izveštavaju ceo svet. Da je na primer posle duge borbe u parlamentu palo najzad ministarstvo u Bugarskoj, a novo sastavljeno od liberalne većine i da je nekakav njihov Ivan Čiftlik pristao, najzad, da primi portfelj predsednika ministarskog saveta.
Rusija treba ozbiljno da se pripremi za to: da će svi ti oslobođeni Sloveni sa zanosom pojuriti u Evropu, zaraziće se (do gubljenja svoje ličnosti) evropskim formama, političkim i socijalnim i moraće da prežive dug period evropeizma, pre nego što će postići bar štogod u svom slovenskom značaju i u svom naročitom slovenskom opredeljenju u čovečanstvu.
Međusobno će se te zemljice često svađati, večito jedna drugoj zavideti i praviti intrige. Razume se, u trenutku zla će se svi ti Sloveni neizostavno obraćati Rusiji za pomoć. Jer, ma koliko da su nas mrzeli, spletkarili protiv nas i klevetali nas pred Evropom, igrajući se sa njom i uveravajući je u svoju ljubav, oni će stalno i instinktivno osećati (naravno samo u trenutku nesreće, ne i inače) da je Evropa prirodan neprijatelj njihovom jedinstvu, da je to bila i da će uvek ostati, a to što oni ipak postoje na svetu, to ej naravno samo stoga što stoji ogroman magnet - Rusija, koja ih neodoljivo privlači sve k sebi i time održava njihovu celinu i jedinstvo.
BIće i trenutaka kada će oni biti u stanju da skoro svesno priznaju, da bi se njihovo jeddinstvo - bez Rusije - velikog istočnog centra i velike privlačne sile, očas raspalo, raspršilo na paramparčad, tako da bi i njihova nacionalnost iščezla u evropskom okeanu, kao što iščezava nekoliko zasebnih kapi vode u moru. Rusija će ko zna koliko još nositi tugu i brigu da ih umiri, da ih urazumljuje i, može biti, da potrže na njih mač, po potrebi...
Javlja se pitanje; pa u čemu je tu korist Rusije, zbog čega se Rusija tukla zbog njih 100 godina, žrtvovala svoju krv, snagu i novac?
Zar da bi požnjela sitnu i smešnu mržnju i nezahvalnost?
Odgovor je naravno da će Rusija uvek biti centar slovenskog jedinstva i da, ako Sloveni mogu da žive slobodnim nacionalnim životom, da je to zato šro je to zaželela i želi ona i da je učinila i stvorila sve da bi se to i ostvarilo. Kakvu će korist doneti RUsiji ovo saznanje, sem truda, jeda i večite brige?
Odgovor je trenutno težak i nije baš jasan.
Prvo, svima je poznato, Rusija ne misli i nikada neće i ne sme imati misao: da na račun Slovena proširuje svoje teritorije, da ih prisjedinjuje sebi politički, da od njihovih zemalja rpavi gubernije itd. Svi Sloveni optužuju Rusiju za tu težnju, baš kao i cela Evropa i optuživaće je i nakon sto godina.
Bog neka čuva Rusiju od ovih težnji. Što više bude dokazivala svoje političko dobročinstvo prema Slovenima, tim pre će postići njihovo ujedinjenje oko sebe, mnogo kasnije, nakon sto godina.
Da, dajući Slovenima što više političke slobode od samog početka, uklanjajućii se od svakog tutorstva i nadzora nad njima, dajući im na znanje samo da će uvek potegnuti mač na one koji budu dirnuli u njihovu slobodu i nacionalnost - time će se Rusija oprostiti od strašnih briga i staranja da snagom održava tutorstvo, svoj politički uticaj na Slovene, koji je njima mrzak, a Evropi sumnjiv.
Baš posredstvom potpunog nekoristoljublja će Rusija pobediti i privući najzad k sebi Slovene. U početku će je tražiti samo u nesreći, a potom kadgod to bilo, vratiće se njoj i pripiti se uz njui svi, tada već s dečjom poverljivošću.
Svi će se vratiti u rodno gnezdo.
SKINI APLIKACIJU
.png)
