VELIKI POVRATAK LAVRENTIJA BERIJE (2)

Krajnje je vreme da se Berija rehabilituje.

Pokušaćemo, uvažena publiko Glasa Javnosti, da sa čuvara Staljinovog lika i dela, čoveka koga su boljševici Nikite Hruščova osudili na smrt bez suđenja i presude, a streljali bez publike. Lavrentije Berija, strah i trepet NKVD-a SSSR-a.

E, tako Berija izgleda u očima svetske liberalne zajednice. NKVD cveta na jugu Rusije, isto tako raste u gulazima od Minska do Vladivostoka. S` Berijom su svi Rusi razbojnici. Godinama iz istog kazana cure snovi mnogih liberala koji sanjaju da organizuju suđenje Staljinu. Decenijama dosanjuju snove da Staljina očerupaju i skuvaju "staljinski boršč" .

Ovako i onako, uzimajući u obzir izuzetne zasluge Lavrentija Pavloviča zemlji i narodu... I apsurdnost izrečenih optužbi... U najvećoj meri...


IZVOR: Ustupljena fotografija / Ukaz o formiranju KGB

Vreme je da Rusi dođu sebi. Za nadležne je to pitanje tri minuta. Nacrtaju dekret od tri linije i usvoje rezoluciju u Dumi.Narod hoće Beriju, narod hoće Staljina, narod hoće svoju istoriju, narod neće istorijske bajke Ujka Sama i balade o Robin Hudu.

Da, da, lako ga je prepoznati kao poštenu i odanu osobu svojoj domovini. Odbacite glupe optužbe, vratite posthumno titulu maršala i nagrade. Naručite i, dobro platite, bioskopske majstore da naprave dobar biografski film o stvarnim dostignućima druga Berije i čitavog naroda.

Samo pazite, ako ga snimite po memoarima narodnih komesara, inženjera i dizajnera, za liberale će ispasti ružno. Tamo će i Staljin morati da se pokaže kao normalan čovek i briljantan strateg. Nekako je nezgodno...
Bez ovoga je ruska istorija nepotpuna. Osakaćena istorija, kakvo je to istorijsko pamćenje?

Ispostavilo se da je zločinac doveo rusku industriju do samih ruševina Rajhstaga. Ruske nuklearke su kriminalne, hitno ih moraju zatvoriti , kao i sve međunarodne građevinske projekte. O kosmosu i da ne govorimo. Berija je atome nadgledao iz prve nuklearne elektrane na svetu u Obninsku! Streljan kao najstrašniji zločinac tog doba. Dakle, tako ispada?

Istorijska imena u čast Berije će se vratiti na ulice u mnogim gradovima. Na primer, bilo je takvih ulica u Tbilisiju i Harkovu. Vreme da im vrate ime Lavrentija Pavloviča?

Hruščov preuzima vlast

Smrt Staljina je donela veliku bedu Rusiji, pre svega u vidu kadrovske borbe za vlast. Svako se svakog bojao.

Dve struje su dominirale:

Staljinska ekipa Lavrentija Berije

Staljinska ekipa bez Lavrentija Berije

Jasno, mnogi partijci i državni rukovodioci su se plašili da ih Lavrentije ne prozove zbog "toga i toga". Tvrda ruka Lavrentija Berije je ličila na "druga Mauzera". U međuvremenu, njegovi drugovi, uplašeni da će Berija preuzeti sve uzde vlasti u svoje ruke, pripremili su protiv njega kolektivnu zaveru. "Imaginarni prostak" Hruščov je postao centralna figura, „ovan“ zavere.

Malenkov (prvi ministar) se očigledno plašio za svoju karijeru, utronjao se veće moći Berije. „Stari boljševici“ - Molotov, Vorošilov, Kaganovič - nisu voleli razmere radikalnih transformacija koje je planirao Berija.


Glavni adut zavere bio je Georgij Žukov, iza koga je stajala skoro cela vojna komanda. Za njega je Berija bio tradicionalni takmičar, šef ministarstva unutrašnjih poslova i specijalnih službi. Žukov je imao i lični motiv, koji ne oslikava našeg slavnog komandanta. Upravo je Berija razotkrio „trofejne mahinacije“ maršala kada je iz Nemačke dovezo zapanjujuću količinu dragocenosti što za sebe što i za svoju familiju. Zbog toga je Staljinov maršal pao u nemilost i skliznuo sa političkog Olimpa na mnogo manje značajna mesta.

Berijina supruga Nino Tejmurazovna i njegov sin Sergo kažu da je Berija planirao da predloži svojim partijskim drugovima da svako od njih na Kongresu KPSS ispriča šta se dešavalo u periodu represije tako da svaki član vrha stranke priča narodu o svojoj krivici, o svom ponašanju.

Ps. Za one koi ne znaju, Berija je u tzv Staljinskim čistkama i teroru Lenjina i naročito Lava Trockog imao najmanje krvave ruke. Igrom sudbine Staljin je Beriju doveo u Moskvu sredinom 1938-e kad su čistke silno prestale, a nad SSSR-om se nadvio Hitlerov mač što mnogi boljševici nisu shvatali. Preživeli su Hitlerov bes, a uplašili se Lavrentija Berije. Supruga je nakon ovoga navodno rekla:

„Lavrentije, ovo će biti tvoj kraj. Oni ti ovo nikada neće oprostiti."


IZVOR: Ustupljena fotografija / Žukov hapsi Beriju

Preskačemo detalje borbe neposredno posle smrti Staljina i predlažemo javnosti samo aktivnosti Lavrentija Berije. Šta je Berija planirao da uradi sa SSSR-om posle smrti Staljina.

Berija je bio šef u senci SSSR-a samo tri meseca, ili nešto više (zvanično, rukovodstvo je u to vreme pripadalo Maljenkovu). Čak i tokom ovog beznačajnog vremenskog perioda, Lavrentije Pavlovič je uspeo da iznese niz zanimljivih inicijativa koje su mogle u velikoj meri promeniti

izgled Sovjetskog Saveza. Iznenađujuće, Berijini reformski projekti se očigledno nisu uklapali u imidž „krvavog bezbednosnog oficira“ koji se pokazao kao liberal. Za razliku od modernih liberala može da deluje ne samo na reči, već i na delu!

Dakle, o čemu pričamo? Evo 5 glavnih tačaka:

br. 5. Dajte više autonomije sindikalnim republikama

Do 1953. nacionalističko podzemlje u zapadnoj Ukrajini i baltičkim republikama je ugušeno, a njegovi ostaci više nisu predstavljali ozbiljnu opasnost. Prema Berijinoj logičnoj misli, bilo je neophodno zameniti štap šargarepom. Lavrentij Pavlovič je smatrao da je svrsishodno revidirati kadrovsku politiku, uz unapređenje lokalnih kadrova autohtone nacionalnosti u vodeća partijska i resorna tela.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Značka KGB-a

Njegove inicijative da se republikama da više autonomije su činjenica. Kancelarijski rad u republikama treba da se odvija na lokalnim jezicima i, možda, čak i da se pređe na njih u obrazovnim institucijama. Partijsko osoblje koje ne govori lokalne jezike treba vratiti u RSFSR (Rusija). Uvesti samostalne republičke sisteme ordenja, tako da svaka republika ima svoje ordene za odlikovanje, koje nose imena lokalnih narodnih heroja.

To su bili samo „probni baloni” nove politike „distribucije medenjaka”. Međutim, to je bilo dovoljno da rusko stanovništvo republika bude diskriminisano – od degradacije ili otpuštanja sa posla do prigušenog gunđanja „idi sa naše zemlje i idi u svoj Sibir“. Usvojene odluke Centralnog komiteta izazvale su jasan talas jačanja nacionalističkih osećanja, zaoštravanja međunacionalne mržnje u republikama i ugnjetavanja Rusa koji su radili i živeli u republikama.

Zbog toga su ove Berijine „medetarske“ inicijative po nacionalnom pitanju ubrzo prekinute.

br. 4. Zaustavite gigantske projekte kao što su Transpolarna železnica i Sahalinski tunel

U ekonomiji, Lavrentije Pavlovič je planirao značajno smanjenje poreskog opterećenja seljaka. U naredna 2-3 petogodišnja plana uvesti delimičnu dozvolu za privatno preduzetništvo i privatnu imovinu u sovjetskoj ekonomiji. Upravo je Berija inicirao ukidanje niza izuzetno skupih i tehnološki složenih, ali ne vitalno neophodnih građevinskih projekata, kao što je podvodni tunel od kopna do ostrva Sahalin (13 km pod morem, i stotine kilometara novih pruga do njega kroz tajgu i Transpolarna železnica (1260 km) kroz loša mesta sa smrznutim, ali slabim zemljištem).


Berija je voleo i znao da upravlja stvarima, pokazao je to čak i tokom rukovodstva Gruzijske SSR. Pod njim, sovjetska privreda ne bi bila uništena „erozijom“ divovske avanture devičanske zemlje, ne bi sela na „naftnu iglu“ nepromišljenog izvoza sirovina i nikada ne bi trošila sredstva na neefikasne i razorne projekte.

br. 3. Učiniti partijske lidere skromnijim

Berija je predložio da se ukine rasprostranjena praksa preimenovanja gradova i velikih objekata u čast partijskih lidera. Moramo biti skromniji!

U maju 1953. Lavrentije Pavlovič je pokrenuo rezoluciju o zabrani korišćenja portreta najviše partijske nomenklature na javnim događajima. U Staljinovo vreme ova praksa je bila rasprostranjena: ogromni portreti članova Politbiroa nosili su se po gradu i kačili na istaknuta mesta.

Posle Berijinog hapšenja podsetilo se na ovo. Andrej Andrejevič Andrejev koji je govorio na Plenumu Centralnog komiteta, bio je ogorčen:

"Zašto? Na osnovu čega? Narod treba da poznaje svoje vođe po portretima i govorima! Bila je to pogrešna odluka. Bio je to ustupak neprijatelju!“


Berija se zajedno sa šefom vlade Malenkovim zalagao za proširenje ovlašćenja državnih organa na račun partijskih. Rukovodstvo KPSS, na čelu sa 1. sekretarom Hruščovim, bilo je oprezno i nezadovoljno Berijinim planovima. „Šta je Centralni komitet? Neka odlučuje Savet ministara, a kadrovskom i propagandom neka se bavi Centralni komitet!“

br. 2. Kurs ka postepenom ujedinjenju Nemačke, u zamenu za njen striktno neutralan status i reparacije

Kraj Hladnog rata je simbolizovan povlačenjem sovjetskih trupa iz DDR-a i naknadnim ujedinjenjem Nemačke početkom 90-ih. Međutim, to se moglo dogoditi pod Berijom. Lavrentije Pavlovič je tvrdio: ubrzani tempo izgradnje socijalizma, preduzet na istoku Nemačke, samo šteti zajedničkom cilju. Lokalno stanovništvo nije htelo da potpuno napusti kapitalističke odnose u privredi.

Berija se osvrnuo na činjenicu da je najbolji pokazatelj neuspeha rastući talas bekstva sa istoka na zapad, ka Nemačkoj. Štaviše, ne beže neki buržoaski elementi, već radnici i seljaci. Pored toga, uspon ekonomije DDR-a stavlja veliki finansijski teret na SSSR.

Berija je predložio da se formulišu glavne teze za pregovore o budućem ujedinjenju Nemačke, pod uslovima njenog strogo neutralnog statusa i isplate reparacija od strane Zapada, oko 10 milijardi američkih dolara. Uz to, Berija je imao neostvarenu inicijativu za potpuno pomirenje sa bratskom Jugoslavijom, koja je krenula svojim posebnim putem izgradnje socijalizma, drugačijim od SSSR-a.

broj 1. Rehabilitacija represivnih, likvidacija Gulaga

Zahvaljujući upornom mitu koji je lansirao Hruščov, Berija se u javnoj svesti pojavljuje kao manijak i krvavi dželat staljinističkih represija. Ova legenda je u jasnoj suprotnosti sa stvarnošću. Berijine aktivnosti kao šefa NKVD-a u novembru 1938. počele su obustavom Velikog terora, oslobađanjem i rehabilitacijom mnogih osuđenika pod njegovim prethodnikom Ježovom.


To ne oslobađa Lavrentija Pavloviča odgovornosti za učešće u represijama, ali realnost je da
je Hruščov mnogo pripisao Beriji.

Godine 1945. Berija je smenjen sa dužnosti šefa NKVD-a i poslat da vodi sovjetski atomski projekat. Lavrentije Pavlovič se vratio na čelo odeljenja bezbednosti tek posle Staljinove smrti u martu 1953. godine - prema sporazumu o podeli vlasti između saradnika pokojnog vođe.

Koji su bili prvi Berijini koraci na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova?

Već 13. marta 1953. godine, po njegovom nalogu, pušteni su i rehabilitovani svi uhapšeni i osuđeni u izmišljenom „slučaju lekara“. Dana 18. marta izdata je naredba da se ponište presude u slučaju „sabotaže u vazduhoplovnoj industriji“. Svim osuđenicima vraćena su prava i zvanja 27. marta 1953. godine, na osnovu Berijinog izveštaja, Prezidijum Centralnog komiteta KPSS usvojio je dekret o amnestiji, prema kojem je više od milion ljudi bilo pušteno iz zatvora.

Gulag je, prema njegovom mišljenju, morao biti likvidiran, a nadzorne funkcije snaga bezbednosti treba preneti na Ministarstvo pravde. Šta mislite o njegovim predlozima za razvoj SSSR-a? Možda bi razvoj zemlje Sovjeta išao po potpuno drugačijem scenariju da nije bilo Hruščovljevog puča.

Šta je dobro učinio Lavrentije Berija za SSSR?

Lavrentije Berija je, uz Genriha Jagodu i Nikolaja Ježova, među glavnim dželatima staljinističkog režima. Nastavio je sa masovnim pogubljenjima i deportacijama i bio je poznat po svojoj brutalnosti. Ali na njegove aktivnosti mnogi i dalje gledaju dvosmisleno. Priznajući njegove zločine, Berijini branioci ga nazivaju „talentovanim menadžerom“ koji je postigao mnogo uspeha.


Berija je započeo svoje aktivnosti kao narodni komesar unutrašnjih poslova SSSR-a proglašenjem amnestije. Otprilike 200 hiljada ljudi uhapšenih pod Ježovom po izmišljenim optužbama kao „narodnim neprijateljima“ je oslobođeno. Najverovatnije, to nije bila inicijativa novog narodnog komesara - Staljin je shvatio da je Ježov preterano revnosan u izvršavanju njegovih uputstava. Trebalo je pokazati narodu da u zemlji postoji pravda i da se „nevini ne zatvaraju“. Berija je stekao imidž „branitelja vladavine prava“.

Reorganizovao je aktivnosti spoljne obaveštajne službe SSSR-a, čak i pre rata stvorena je široka mreža agenata koja je delovala dugi niz godina. Zahvaljujući stranim agentima, Sovjetski Savez je dobio informacije o novim tehnološkim dostignućima, uključujući rad SAD na atomskoj bombi.

Doprinos odbrambenoj industriji

Godine 1945. Berija je dobio čin maršala Sovjetskog Saveza. Tako je Staljin zabeležio njegove usluge tokom rata. Od 30. juna 1940. bio je član Državnog komiteta za odbranu. Njegovi zadaci su bili nadzor nad proizvodnjom vojne opreme, praćenje rada Narodnog komesarijata industrije uglja i Narodnog komesarijata železnica.


Komunikacije su stvorene što je brže moguće, što je omogućilo da se najvažnija preduzeća i njihovi zaposleni evakuišu u pozadinu. Izgrađeno je 3570 km. pruge, 4200 km. puteva, 842 aerodroma. Posle evakuacije, zbog napada Hitlera , fabrike su brzo počele da proizvode tenkove, avione i municiju. Novi modeli su uvedeni u proizvodnju. Od 1942. do 1944. godine Sovjetski Savez je proizvodio u proseku 2 hiljade tenkova i samohodnih artiljerijskih jedinica svakog meseca.

Godišnje se proizvodilo do 450 hiljada mitraljeza, dok je u Nemačkoj proizvodnja bila nešto manja. Doduše, Hitler se bazirao na nova oružja s obzirom da je do rata imao daleko veće naoružanje.

Atomski projekat

Prvi eksperimenti vezani za uranijum počeli su u SSSR-u još pre napada Nemačke. Tokom rata, obaveštajci su izveštavali o atomskim projektima Sjedinjenih Država i Engleske. Berija je počeo da dostavlja informacije Kurčatovu, naučnom direktoru posebnog komiteta pri Državnom komitetu za odbranu. Stvara se posebna laboratorija. Staljin je 3. decembra 1944. potpisao naredbu:
 
„Poveriti drugu L.P. Beriji praćenje razvoja radova na uranijumu."

Nakon bombardovanja Hirošime i Nagasakija, rad na stvaranju atomske bombe u SSSR-u dodatno se ubrzao. Kurčatov je priznao:

„Da nije bilo njega, Berije, ne bi bilo bombe."

 
Berija je naredio da se privedu svi fizičari u zemlji. Bilo ih je 4212. Nije bilo dovoljno nuklearnih specijalista, a to je bio veliki problem. 1945. obaveštajci su dostavili SSSR-u knjigu izveštaja o stvaranju atomske bombe u Sjedinjenim Državama. Berija je stvorio režim potpune tajnosti oko svih projektnih aktivnosti. Za bilo kakve nedozvoljene razgovore, krivac bi u najboljem slučaju dobio strogu opomenu a moglo je da bude i drugačije...

Naučnici su radili na projektu, često bukvalno dovođeni pravo iz logora. Praksa „šaraški“ koju je stvorio Berija neće kasnije nestati. Neki istraživači smatraju da je formiranje ovakvih institucija takođe pozitivno dostignuće Berije. Aktivnosti u njima spasile su živote mnogih naučnika koji bi inače umrli u logorima.

Bomba je stvorena i testirana 1949. Nekoliko godina kasnije, Saharov je napravio termonuklearnu (vodoničnu) bombu. Testirana je nakon Berijinog hapšenja.

Amerika je jedina zemlja koja je testirala atomsku bombu na živim ljudima. Jedina!

Amerika je danas svetica , simbol dobrote i Božije ljubavi...


Staljin i Berija štite Rusiju do danas, atomski štit je njihovo delo. Majko Rusijo, majko svih majki, majko Božija... Probudi se. Skini malter s` očiju. Dosta si spavala. Dušmani te dušmanili i, vala, dosta je bilo. Pokaj se. Svoju decu ne bacaj na đubrište istorije. Okupaj i sahrani svoje junake kako pristaje hrišćanima baz obzira kako su radili.

Radili su kako su umeli. Vaskrsni se Rusijo!

Sutra još nešto malo umesto zaključavanja teme.

Napisao Vlastimir Ninin