CENA I DALJE SPORNA: Gubimo kupce zbog nagađanja o ceni maline

Navodno, kilogram ovog voća u otkupu mogao bi da dostigne – 350 dinara. Nije prvi put da se sa ovakvim prognozama izlazi preuranjeno, čak šest meseci pre početka nove berbe. Međutim, stručnjaci upozoravaju da takve spekulacije samo dodatno štete ovom sektoru, koji je i inače u problemima.

– U situaciji kada u čitavom svetu imamo izuzetno nizak ekonomski rast, inflaciju, istorijski visoke kamatne stope, prilično visok kurs nacionalnih valuta, ratove, prvo u Ukrajini, a sada i u Izraelu, probleme u transportu, nerealno je, a po svemu sudeći i kontraproduktivno, istupati onako kako to godinama unazad rade pojedinci u Srbiji –ističe jedan od vodećih stručnjaka za voćarstvo dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku. Kako kaže, ovo se podjednako odnosi i na predstavnike proizvođača i na otkupljivače, odnosno izvoznike. Podseća da smo prošle godine, i to otprilike u isto vreme kao i sada, imali istupanja pojedinih predstavnika proizvođača koji su "zahtevali" od "nekoga" da im se za kilogram maline plati 500, 800, pa čak i 1.000 dinara.

Leposavić smatra da su takvi istupi, pored već pobrojanih razloga, prouzrokovali i svojevrsni revolt kod naših tradicionalnih kupaca, pre svega u Nemačkoj, koja je naše najznačajnije tržište i u kojoj imamo veliki pad učešća u ukupno uvezenoj količini maline. Prema podacima kojima raspolaže, 2019. godine naša malina bila je prva sa 44% udela u ukupno uvezenoj količini u toj zemlji, a već 2022. godine smo smanjili učešće kod njih na 37%, da bi se u 2023. udeo srpske maline još više smanjio.

– Dodatni problem jeste i nepoznavanje tokova na svetskom tržištu od strane naših izvoznika, od kojih su neki izgubili tržišta Švedske ili dobili poništaje dugogodišnje saradnje sa velikim trgovinskim lancima iz Evrope, a da je u međuvremenu potpisano ili potvrđeno veoma malo novih ugovora sa našim izvoznicima, kao što je bilo na poslednjem sajmu u Berlinu, na kojem su, pre svega iz političkih razloga, najveću pažnju dobili izvoznici iz Ukrajine – kaže Leposavić.

Pored toga, povoljna okolnost za ukrajinske izvoznike jeste i činjenica da je veliko devalviranje grivne u značajnoj meri uticalo na stimulaciju izvoza njihovih proizvoda. Leposavić napominje i činjenicu da zemlje koje slove za konkurente Srbiji značajno smanjuju proizvodnju ovog voća. Takva situacija je i u Poljskoj, Čileu, Ukrajini, ali i onim državama koje to nisu, a značajni su proizvođači. To su Meksiko i Španija, koja je samo u poslednje dve godine smanjila površine pod malinom 21%. Kako ističe, problem za nas jeste veliki pad u kvalitetu maline koja se nudi kupcima. Veliki broj prerađivača se suočava sa činjenicom da je procenat rolenda u prošloj godini bio, za naše prilike, prilično niskih 60%.

Bez obzira na sve ovo, a imajući u vidu značaj ovog voća za ukupnu ekonomiju, a ne samo poljoprivredu naše zemlje, on smatra da bi u najkraćem roku trebalo raditi na oporavku i svojevrsnom "rebrendiranju" srpske maline kroz marketing, isticanje pozitivnih primera dobre proizvođačke prakse, prikaz dostignutih standarda u preradnim kapacitetima, pri čemu posebno treba naglašavati bezbednost korišćenja naše maline jer su kupci na to posebno osetljivi.

– Druge zemlje su u odnosu na nas daleko veću pažnju posvetile i uticaju na zdravlje i mnogobrojne druge efekte korišćenja maline i proizvoda od nje i na taj način povećali prodaju i učešće na svetskom tržištu – kaže Leposavić.


Glas javnosti/ P02S