REČ STRUČNJAKA: Deca koja maltretiraju životinje su i sama zlostavljana
Autor: Glas javnosti
Deca koja maltretiraju životinje su i sama zlostavljana, pa se zbog doživljene nepravde svete na slabijima od sebe, rekao je FoNetu predsednik organizacije za zaštitu životinja Animal Rescue Serbia (ARS) Aleksandar Gavrić i poručio da je važno prijaviti svako nasilje nad životinjama.
On je u serijalu razgovora Vidokrug ocenio da se još u najranijim danima mogu prepoznati nasilne crte ličnosti kod dece koja maltretiraju mačiće i štence.
Ukoliko se to na vreme ne zaustavi, upozorio je Gavrić, lanac nasilja se nastavlja, pa će ta deca kasnije biti nasilna i prema ljudima.
On je podsetio na masovno ubistvo u Duboni i Malom Orašju u maju 2023. godine, rekavši da se za momka koji je to učinio znalo da odavno maltretira životinje, ali da niko nije reagovao na taj signal.
Upravo zbog toga, kako je naglasio, ARS organizuje radionice “Mjau-vau ekspert” na kojima se deca u školama uče kako da se ponašaju ako primete nasilje nad životinjama i kako da pomognu svojim drugarima koji maltretiraju životinje, a nisu svesni bola koju proživljavaju ta stvorenja.
Sve je više odraslih koji maltretiraju životinje i to treba odmah prijaviti, smatra Gavrić.
On napominje da je, prema članu 269. Krivičnog zakonika, zanemarivanje, zlostavljanje i ubijanje životinja krivično delo za koje su predviđene i zatvorske kazne.
Svakako je potrebno da nasilje nad životinjama prijavimo policiji. Ako vam policija, kada prijavite nasilje, kaže da nije nadležna – to nije tačno, naglasio je Gavrić.
Ukoliko policija odbije da reaguje, potrebno je pozvati se na unutrašnju kontrolu policije i obavestiti i medije o tome, jer je to najefikasniji način da obezbedite da policija radi svoj posao, uveren je Gavrić.
Kako je objasnio, posle toga, slučaj se prosleđuje tužilaštvu, ali građani i sami mogu da prijave slučaj direktno tužilaštvu, mada je bolje ići prvo posredstvom policije, jer će tako biti sačinjen zapisnik.
Gavrić smatra da je važno prikupiti i dostaviti što više dokaza o nasilju nad životinjama, kao što su fotografije i snimci.
On ističe da je od često dugotrajnih sudskih postupaka znatno brži način da građani pozovu Veterinarsku inspekciju, jer je veterinarski inspektor dužan da izađe na teren.
Ukoliko ne izađe na usmeni poziv, Gavrić savetuje da se Veterinarskoj inspekciji pošalje mejl.
“Kad inspektor izađe na poziv, on ima mogućnost da naloži istog trenutka da se nešto promeni”, kazao je Gavrić.
Prema njegovim rečima, ako je pas držan u veoma lošim uslovima, to je osnov da inspektor naloži da se to promeni, da kazni vlasnika ili da mu pripreti kaznom.
“Nažalost, u situacijama kada veterinarski inspektor dođe i vidi da je vršeno nasilje nad životinjama, one se često ne oduzimaju nasilnicima iz prostog razloga, jer nemamo smeštajne kapacitete gde bi smestili te životinje”, ukazao je Gavrić.
Kako je naglasio, veterinarske ustanove su prepune životinja, a sama Veterina Beograd ima više od 3.000 pasa, dok je svih pet azila prepuno.
“Veterina Beograd više nema gde da drži te životinje i prisiljena je da ih, posle sterilizacije, kastracije i čipovanja, vrati na ulicu ako su druželjubive, ali mora da ih zadrži, ukoliko su agresivne”, objasnio je Gavrić.
Treći način za prijavljivanje nasilja nad životinjama je, kako kaže, da se građani jave organizaciji ARS, koja im može pomoći kada imaju problem sa komšijama koji maltretiraju njihove životinje.
“Možemo pomoći da to rešite pravnim putem. Nikako da uzimate pravdu u svoje ruke i da time činite prekršaj”, apelovao je Gavrić.
Glas javnosti/ N01S
SKINI APLIKACIJU
.png)
