OVO SU LEKOVI KOJI SE NAJVIŠE KUPUJU NA CRNO: Mogu da dovedu do otkazivanja organa I SMRTI
Autor: Glas javnosti
Nema grupe lekova koja se danas ne falsifikuje na globalnom nivou, odnosno koji se ne nalaze na ilegalnom tržištu medikamenata, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO), a Pavle Zelić iz Agencije za bezbednost lekova Srbije (ALIMS) kaže da su tragične posledice od upotrebe falsifikovanih u našoj zemlji, na sreću, retke.
Zelić podseća na poražavajuće podatke - na više od 700.000 smrtnih slučajeva godišnje u svetu koji se dogodi od posledica substandardnih i lažnih lekova.
Pored smrti, lekovi koji se nabave na nelegalan način mogu da dovedu i do trajnog oštećenja jetre ili bubrega, i drugih ozbiljnih zdravstvenih stanja. Na sreću, ova pojava je neuporedivo ređa u našoj zemlji, ali da lekova na crnom tržištu ima, to stoji.
Zelić kaže da se na nelegalan način najviše nabavljaju:
- antibiotici
- zatim lekovi za terapiju bola
- različiti psihoaktivni lekovi - sedativi i hipnotici
- sve češće i lekovi za kancer
- a nešto manje takozvani “lifestyle” lekovi – za mršavljenje, potenciju, jačanje organizma…
Sagovornik ponavlja da se u lekovima koji se nabavljaju na nelegalan način mogu naći antifriz, otrov za pacove, prah cigle, boja za puteve, lak za podove, teški metali...
Medikamenti koji se na nelegalan način pronađu, mogu da dovedu do trajnog oštećenja jetre ili bubrega, ali i drugih zdravstvenih problema.
- Pozivajući se ponovo na izveštaje SZO, ali i drugih međunarodnih organizacija, pored već pomenutih terminalnih ishoda, kako zbog neefikasnosti leka ili čak i toksičnih dejstava ili mikrobiološkog onečišćenja, postoji i mogućnost trajnih oštećenja jetre ili bubrega, i mnogo drugih neželjenih dejstava proizvoda. Oni, često, ne samo da ne sadrže aktivne i pomoćne supstance pravog leka, već se u njemu mogu naći antifriz, otrov za pacove, prah cigle, boja za puteve, lak za podove, teški metali… - kaže Zelić.
Na pitanje gde građani mogu da prijave nelegalan lek i koliko takvih prijava bude u Srbiji na godišnjem nivou, objašnjava da tu ključnu ulogu ima Ministarstvo zdravlja Srbije i nadležna inspekcija za lekove i medicinska sredstva, a da njima podršku pruža ALIMS u pogledu laboratorijske kontrole proizvoda koji se pronađu u prometu.
- Tu su, svakako, važni i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava carine ima esencijalnu rolu u sprečavanju ulaska tih proizvoda u Srbiju, ističemo i Ministarstvo trgovine, Zavod za intelektualnu svojinu i naravno tužilaštvo. Broj prijava nije velikim ali to ne znači da se ovi proizvodi ne nalaze u našoj zemlji. Zato stalno apelujemo na građane da nikako ne nabavljaju lekove mimo legalnog lanca snabdevanja odnosno apoteka, gde se nalaze oni proizvodi koje je kontrolisala Agencija za lekove i medcinska sredstva Srbije i koji su pre svega kvalitetni, efikasni i bezbedni - upozorava Zelić.
Dodaje da zaista nema potrebe da bilo ko dovodi i sebe i druge u nepotreban rizik.
- Ako imamo u vidu više od 6.000 registrovanih lekova u Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), odnosno da je dostupan lek za praktično svako stanje i bolest, i da Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje vredno i strateški radi na uvođenju novih terapija, nema potrebe da bilo ko dovodi sebe ili svoje bližnje u nepotreban rizik nabavljajući lekove koji nisu registrovani. Veliko je pitanje i kako su oni čuvani i transpotovani, a još je veća verovatnoća da su falsifikovani i opasni po zdravlje - napominje Zelić i dodaje da građani na vrlo jednostavan način mogu da provere da li je neki lek registration kod nas - ukucavanjem ključnih pojmova u pretraživaču na www.alims.gov.rs.
Predsednik Saveza privatnih apotekara Srbije Dragutin Rajevac kaže da se na nelegalan način traži gotovo svaki lek kojeg kod nas nema.
Objašnjava da se dešava i da lekari određenim pacijentima propišu ili preporuče medikament za čija dobra dejstva su čuli na nekom kongresu.
- Onda pacijent kreće od jedne do druge apoteke, sa ciljem da nađe lek. Isto je i kada takvu uslugu tražite, na primer, od rođake iz Frankfurta. Veruje se da je lek, koji je lekar preporučio nema štetna dejstva. Sa druge strane, ima pacijenata koji na internetu dobijaju ideje, tako kupe lek, onda dolazi do štetnih dejstava. To je najopasnije - kaže Rajevac.
Kako je u svetu
Neželjene posledice su, kako navodi, dominantne u subsaharskoj Africi, jugoistočnoj Aziji i centralnoj i južnoj Americi, a najčešći uzrok ovih ishoda su neefikasni lekovi za životno ugrožavajuća stanja - malariju, žutu groznicu, HIV i druge teške bolesti.
- U razvijenim državama i zemljama sa uređenim zdravstvenim sistemima, pa i Srbiji, ova pojava je neuporedivo ređa, i nema tako ozbiljne posledice. A, učestaliji su lekovi koji nisu vezani za pojedine teže bolesti, kao što su preparati za mršavljenje, za erektilnu disfunkciju ili potenciju, anabolički steroidi koji se koriste za povećanje mišićne mase i slično. Posebno zabrinjava trend u EU koji se tiče lekova za teže bolesti poput kancera i imunoloških poremećaja kao i za retke bolesti - kriminalne grupe se bave i ovim proizvodima jer je na njima velika zarada - kaže Zelić.
Apoteka jedino legalno mesto nabavke leka
Jedino legalno mesto nabavke leka u Srbiji je apoteka, po Zakonu o lekovima i drugim pravnima aktima u našoj zemlji.
- Sve drugo je, ne samo mesto ilegalnog prometa, već predstavlja veliki rizik ako se zna da je prema podacima SZO više od 50 odsto lekova, koji se prodaju preko interneta lažno, čak i u zemljama gde je takav promet dozvoljen - objašnjava Pavle Zelić.
Glas javnosti/B06S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
