Gradi se muzej posvećen vladiki Nikolaju Velimiroviću: Ovo će biti prvi objekat posvećen nekom svetitelju SPC
Autor: Glas javnosti
Predviđeno je da objekat ima više od hiljadu kvadrata, da ima stalnu postavku o Nikolaju, biblioteku i jednu sala za izložbe
Muzej posvećen kanonizovanom episkopu SPC Nikolaju Velimiroviću, prvi muzej takve vrste u Srbiji, gradi se u porti njegove zadužbine, manastira u rodnom selu Lelić kod Valjeva. Pored stalne postavke, muzej će imati i biblioteku dela Vladike Nikolaja, onih koji su se bavili i bave se izučavanjem njegovih misli i učenja, kao i svetiteljeve lične stvari i priznanja koja je dobio za života.
Iguman manastira Lelić Georgije kaže da se, uz blagoslov episkopa valjevskog Isihija, ideja o takvom objektu pojavila početkom prošle godine. Muzej Svetog Nikolaja Žičkog (1881-1956), koga je SPC kanonizovala 2003. godine, gradi se po projektu arhitekte Vladislava Lalickog.
foto:printscreen/tviter
Predviđeno je da objekat ima više od hiljadu kvadrata, da ima stalnu postavku o Nikolaju, biblioteku i jednu sala za izložbe, a u njoj će moći da se održavaju i mani simpozijumi, predavanja i tribine - kaže iguman Georgije.
Žitija svetaca i arhivska građa o njihovom životu uglavnom se čuvaju u manastirima, ali objekat ovog tipa posvećen nekom svetitelju SPC, u Srbiji da ne postoji.
Vladika Nikolaj je, tako da kažemo, noviji svetitelj i njegova zaostavština postoji, pa je samim tim lakše i prirediti muzejsku postavku. U Leliću postoji i rodna kuća Vladike Nikolaja i ona je obnovljena, postoje još neki manji radovi koje treba izvesti, ali vrlo brzo i ona će imati postavku iz tog vremena. Kuća je autentična građevina iz 1856. godine. Tu se odgajio Nikolaj, kao i episkop Jovan Velimirović – priča iguman Georgije.
U biblioteci Muzeja, pored svetiteljevih, nalaziće se i dela onih koji su pisali o njemu
Po njegovim rečima, svi posetioci budućeg muzeja imaće priliku da vide različite sadržaje, ali da pre svega nauče o životu Svetog Nikolaja Žičkog.
Tu će biti njegove lične stvari, priznanja koja je dobijao za života. Kada je u pitanju biblioteka, ona će sadržati ne samo njegove radove iz raznih perioda života, već i radove brojnih drugih značajnih ljudi, akademika, doktora nauka koji su proučavali njegove radove i njegovu misao i o tome pisali, recimo, doktorske disertacije. Nedavno je tako odbranjena jedna doktorska disertacija na Fakultetu političkih nauka na temu Nikolajeve misije u Prvom svetskom ratu – kaže starešina manastira koji je zadužbina kanonizovanog vladike.
Podseća, takođe, das u njegova dela prevođena na razne svetske jezike, te da “Nikolajeve misli proučavaju i oni koji ih ne čitaju sa aspekta religije”.
foto:printscreen/tviter
To je normalno jer Vladika, osim što je doktorirao teologiju u Bernu, odmah potom je u Ženevi odbranio i doktorsku disertaciju iz filozofije. Mnogo ljudi čita njegova dela i to ne samo sa ovih prostora. Njegove misli potka su za naša bogosluženja - navodi iguman Georgije.
Govoreći prošle godine u Valjevu na Vidovdansko akademiji u čast trojubileja Svetog Vladike Nikolaja, 140 godina od njegovog rođenja, 65 od upokojenja i 30 godina od prenosa moštiju u manastir Lelić, patrijarh srpski Porfirije je rekao da su njegov život i delo “merodavni i u 21. veku”.
Zato što on gde god da je govorio, u Leliću, Žiči, na obalama Ohridskog jezera, na Svetoj gori i u Jerusalimu, u Kentberijskoj katedrali, Čikagu, bilo kom u našem selu ili palanci, samo je jednu meru imao – Hristos i njegovo jevanđelje i negova ljubav za ljudski rod. I o čemu da je govorio sve je počevši od sebe merio raspelim i vaskrslim Hristom kao sistemom vrednosti - rekao je tada patrijarh srpski Porfirije.
Glas javnosti/D03S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
