DANAS SLAVIMO SVETOG MAKSIMA ISPOVEDNIKA: Veruje se da će vam sve KRENUTI NA BOLJE ako ispoštujete ovaj običaj!

Strašni detalji mučenja Prepodobnog Maksima Ispovednika i danas ga svrstavaju u red onih koji su zbog hrišćanskog učenja podneli najveće žrtve

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog prepodobnog Maksima Ispovednika, sveca koji se smatra najvećim ocem pravoslavlja.

Prepodobni Maksim Ispovednik je rođen krajem 6. veka najverovatnije u Carigradu, iako je bilo indicija i da potiče iz Palestine. Bio je plemićkog porekla, pa je još kao mlad postao visoki dvorjanin na dvoru vizantijskog cara Iraklija.

Maksim je proveo dugi niz godina u ovoj službi pre nego što je shvatio da svetovni život ipak nije za njega i rešio da se zamonaši. Oko 615. godine je napustio sve javne funkcije i postao monah u manastiru Filipik u Hrisopolju, gradiću u blizini Konstantinopolja gde je posle nekog vremena postao i starešina.

Kasnije je prešao u Kartaginu u kojoj se ubrzo pročuo kao istaknuti teološki pisac i veoma uticajna duhovna figura. Veliko znanje stečeno u detinjstvu i ranoj mladosti ovaj svetitelj je koristio za širenje hrišćanstva i pomaganje ljudima u nevoljama, pa je bio veoma cenjen i još za života je u narodu smatran za svetog čoveka.

Međutim, onda su se istorijske okolnosti umešale u inače mirni život ovog hrišćanskog svetitelja. Naime, početkom 7. veka u Vizantiji počinje da se vodi hristološki spor oko odnosa Hristove ljudske i božanske prirode. Jedna grupa uticajnih sveštenika i državnika tvrdila je da su u ličnosti Hrista sjedinjene dve prirode – ljudska i božanska, i da zbog tog jedinstva proističe da on ima samo jednu volju – božansku. Ovo stanovište nazivalo se monotelitizam (u prevodu „jedna volja“) i u ono vreme su ga zastupali i car i carigradski patrijarh.

Prepodobni Maksim Ispovednik nije se slagao sa tim učenjem već je zastupao diofizitsku poziciju – učenje da Isus ima i čovečansku i božansku prirodu, pa samim tim i dve volje. Zbog ovog svog učenja našao se kao protivnik i onovremenog cara i patrijarha, ali nije ustuknuo.

Zbog toga je uhapšen i strašno mučen, a o tome su ostali i neki istorijski zapisi – Sveti Maksim je vođen kroz grad, pljuvan i ponižavan od mase naroda i tučen od vojnika. Nakon suđenja jezik mu je odsečen (da ne bi mogao više da iznosi svoju „jeres“), kao i desna ruka (da ne bi više mogao da piše). Nakon toga proteran je u najzabačeniji deo carstva i osuđen da poslednje dane provede bez hrane i pića. Tako je ovaj svetitelj ubrzo i umro u progonstvu 13. avgusta 662. godine.

Ironično, učenje Maksima Ispovednika uskoro se pokazalo kao ispravno. Na Šestom vaseljenskom saboru u Carigradu ono je usvojeno kao zvanično i ovaj crkveni otac je proglašen za sveca i jednog od otaca hrišćanstva.

Strašni detalji mučenja Prepodobnog Maksima Ispovednika i danas ga svrstavaju u red onih koji su zbog hrišćanskog učenja podneli najveće žrtve. Maksim se još smatra zaštitnikom pravednih i dobrih ljudi koji nepravedno i mnogo stradaju u zemaljskom životu.

Veruje se da će molitvom ovom svetitelju njihove patnje biti, bar na današnji dan, otklonjene.

„Nastavniče pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Maksime premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše.“

Glas javnosti / E02S

SKINI APLIKACIJU