DANAS JE MEĐUNARODNI DAN MUŠKARACA: Zašto su muškarci usamljeniji nego ikad?
Autor: Glas javnosti
Međunarodni dan muškaraca, 19. novembar, obeležava se već 24 godine širom planete, a osmišljen je kako bi ukazao, između ostalog, na probleme sa kojima se muškarci suočavaju, ali i isticao pozitivne muške uzore.
Licencirani nezavisni klinički socijalni radnik Nik Norman pisao je o tome za Psychology Today. Evo šta je zaključio:
„Tokom godina prakse, muškarci svih vrsta su mi dolazili na terapiju. Bio sam iznenađen kako su, uprkos tome što su različitog porekla, rase i seksualne orijentacije, stalno bili gladni veze, posebno sa drugim muškarcima.
Vremenom sam počeo da uviđam da moji muški klijenti često imaju manje socijalne mreže i sisteme podrške od mojih klijentkinja. Imali su manje ljudi kojima su se mogli obratiti kada bi život postao težak. Čak i među najdruštvenijim među njima, postojala je prikrivena struja usamljenosti, nešto što bi još teže padalo ako su bili slobodni.
Čini se kontraintuitivnim što smo, što nas je digitalni svet više povezivao, postajali usamljeniji. Statistički gledano, vremenom smo postali usamljeniji i govorimo da imamo manje bliskih prijateljstava nego ikada ranije. Mi smo društvena bića i ovi padovi u međuljudskim odnosima utiču na naše zdravlje. Osim negativnih uticaja na mentalno zdravlje, Centar za kontrolu bolesti i prevenciju izveštava da su oni koji su usamljeni izloženi većem riziku od demencije, srčane insuficijencije ili moždanog udara, pa čak i prerane smrti.
Muškarci često kažu da imaju manje prijatelja i socijalnih veza na koje se mogu osloniti, a 15% ih kaže da uopšte nemaju bliske prijatelje. Ipak, kada su ispitani, muškarci često navode da žele ispunjenije veze. Šta sprečava muškarce da ostvare ovakve veze kada je to tako osnovna potreba? Deo problema leži u nepisanim pravilima koja se muškarcima daju u detinjstvu.
Naročito na Zapadu, muškost je postala vezana za nerealni individualizam. Muškarci su naučeni da sve mogu sami bez pomoći. Oni su vukovi samotnjaci, koji probijaju svoj put kroz pustoš. U odnosima sa drugim muškarcima drže se na distanci, stereotipno govore samo o sportu, ili lovu, ili pivu. U krajnjem slučaju, muškarci podrazumevaju da treba da pričaju o poslu, temi koja dominira njihovim svetom i njihovom utisku o sopstvenoj vrednosti.
Ispod ove fasade duboko se oseća nedostatak dozvole da budu autentični i da pokažu složen unutrašnji svet u kome žive. Ovaj nedostatak dozvole može postati toliko internalizovan da muškarci potpuno isključe svoje emocije, skrivajući ih od drugih, pa čak i od sebe.
Emocionalno izražavanje može postati toliko strano da ga muškarci mogu aktivno izbegavati i kod drugih. I samo prisustvovanje izlivu emocija drugih muškaraca postaje neprijatno. Oni mogu da se distanciraju kao oblik samozaštite, što samo produžava izolaciju i usamljenost.
Vulnerabilnost (ranjivost) je zajednička nit kroz sve ovo, i ona podupire nevidljivi zid koji ljudi često osećaju između sebe. Vulnerabilnost dolazi od latinskog vulnerare, što znači „raniti“. Ranjivost stvara potencijal da budete ranjeni, emocionalno iskustvo koje otkriva delove koji nam mogu biti povređeni. Ovo izlaganje može biti neprijatno, čak i mučno, s obzirom na duboko ukorenjeno uverenje mnogih muškaraca da moraju izbegavati da se osećaju slabo. Ipak, činiti sebe ranjivim je jedini način na koji muškarci zaista mogu pronaći osećaj povezanosti i osećaja da ih drugi vide.
To nije samo interni doživljaj – naša kultura može biti neprijateljski raspoložena prema muškarcima koji pokazuju svoje emocije, posebno ako se te emocije percipiraju kao „meke“ ili „slabe“. Čak i kada se muškarci podstiču da se povežu sa svojim emocijama, prijem njihovih osećanja straha, anksioznosti ili tuge može biti u najmanju ruku hladan.
To stavlja muškarce u nemoguć položaj: oni žude za vezom, ljubavlju i prijateljstvom, a da bi ostvarili tu vezu i osećali se zaista viđenim, moraju biti ranjivi. Ipak, ranjivost je emocionalni rizik, a mnogi muškarci su kažnjeni zbog preuzimanja tog rizika.
Šta muškarci mogu da urade
O potrebi za povezivanjem i pripadanjem se ne može pregovarati. Moramo pronaći put kroz blato straha i sumnje. Ranjivost može biti neprijatna, ali je takođe iskrena, a pokazivanje našeg autentičnog ja je jedini način da pronađemo osećaj prave veze sa drugima.
Poverenje je jedino svetlo-vodilja za muškarce. Grubo definisano, poverenje je taj nevidljivi osećaj bliskosti koji dolazi kada neko pokaže da mu je stalo i da može da poštuje i primi našu ranjivost. Kako autorka Brene Brown često kaže, oni su zaslužili pravo da čuju našu priču.
Identifikujte ljude koji su već zaslužili poverenje
Sigurno postoje ljudi koji su već zaslužili vaše poverenje. To možda nije duga lista, i to je u redu. Duboki, poverljivi odnosi se ne grade sa bilo kim.
Nekoliko kvaliteta koje treba tražiti kod onih koji su vredni poverenja (i kvaliteta koje ćete želeti da razvijete da biste zaslužili poverenje drugih):
– Iskrenost, ali bez osudjivanja
– Strpljivost
– Umeti iskreno saslušati
– Doslednost i pouzdanost
Potražite trenutke za povezivanje
Imajte nameru da provodite vreme s ljudima koje ste identifikovali. Pokažite da ste uloženi u vezu tako što ćete ih nazvati ili pozvati na kafu.
Preuzmite postepene emocionalne rizike
Kada se povezujete sa ovim ljudima, rizikujte da delite više o sebi nego što je uobičajeno. Ne brinite o tome kako ćete to kažete. Važan deo je da dozvolite toj osobi da više sagleda ko ste vi ispod površine. Ako se pojave emocije, udahnite i pustite ih da se vide.
Otvorite se korak po korak
Poverenje se gradi kroz postepeno samootkrivanje, a deljenje više toga ne znači uvek da će taj odnos graditi brže. Počnite postepeno, korak po korak, ciglu po ciglu. „Preterano“ jadanje nije isto što i pokazati svoju ranjivost i ne dovodi do stvaranja prave povezanosti. Kada se otvarate, razmislite o tome da li razgovarate sa tom osobom ili joj pričate. Zamišljeno je da razgovor bude dvosmeran.
Budite prisutni i povratite poverenje
Napravite prostor da se i druga osoba otvori. Slušajte da biste razumeli, a ne da odgovorite. Koristite govor tela koji pokazuje da ste prisutni: okrenuti ka njima, neprekrštenih ruku, sa dobrim kontaktom očima i stabilnim disanjem. Ako se otvore i podele nešto bolno ili teško, udahnite i prodjite sa njima kroz tu nelagodnost. Zadržavanje tog prostora za njih je moćan način za izgradnju poverenja i veze.
Udahnite mamurluk ranjivosti
Ponekad, nakon što preuzmemo te emocionalne rizike, možemo otići sa osećajem „Joj, možda sam podelio previše toga“. Ovo je normalan osećaj nakon što podelimo nešto ranjivo. To je kao dobar trening, ostavljajući naš ranjivi mišić sa malo bola. Mirno udahnite i pustite osećaj da prođe. Ranjivost je čin hrabrosti i zbog toga ćete biti jači“.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
