Baš kao ni orbita Zemlje oko Sunca, ni putanja Meseca oko Zemlje ne obrazuje krug, već elipsu. Ovo znači da udaljenost našeg prirodnog satelita od planete varira - od oko 405.500 km (apogej) do oko 363.300 km (perigej). Međutim, usled uticaja gravitacije Sunca i planeta, orijentacija Mesečeve orbite oko Zemlje nije konstantna, već se stalno menja, a sa njom se menjanju i položaji apogeja i perigeja.
Sa stanovišta posmatrača sa Zemlje, odnos osvetljenog i neosvetljenog dela Meseca isključivo zavisi od njegove pozicije u odnosu na nas i Sunce. Kada je Mesec otprilike između Zemlje i Sunca, strana koja je osvetljena je ona koju mi ne vidimo, što predstavlja "mlad mesec". Suprotno, kada je Zemlja otprilike između Meseca i Sunca, vidimo u potpunosti osvetljenu stranu Meseca, što nazivamo "pun mesec".
Kada se Mesec nađe na najbližoj udaljenosti od naše planete, a Zemlja se istovremeno nađe između Meseca i Sunca, odnosno kada se poklope perigej i pun mesec, dobija se ono što nazivamo supermesec.
Mesec će danas izaći oko 21 časova, a oni koji podignu pogled moći će da vide 14% veći i 30% svetliji Mesec nego što je to slučaj kada se poklope pun mesec i apogej, što nazivamo mikromesec.
Ukoliko zaboravite da večeras primetite ovu pojavu ili vam vremenske prilike to ne dozvole, ne brinite, ovo je tek prvi supermesec u godini, a biće ih još tri. Sledeću priliku za posmatranje supermeseca ćete imati već 1. avgusta.