UBIJAO JE U FRAKU SA BELIM RUKAVICAMA: Najpoznatiji dželat Jugoslavije, kada bi nekog OBESIO, žrtvi bi se poklonio i izgovorio ove reči

Karlo Dragutin Hart, bio je najčuveniji dželat Kraljevine Jugoslavije ili, kako je tražio da ga zovu - službeni izvršitelj smrtne kazne u Kraljevini Jugoslaviji. A već iz ovoga može se naslutiti deo zanimljive ličnosti ovog neobičnog čoveka.

Odmah posle rata počeo je u tom gradu da povremeno asistira tadašnjim dželatima – Sajfridu i Mauzneru, a 1922. je postao zamenik dželata. Posle Mauznerove smrti, Hart je postavljen na njegovo mesto, a nakon što je i Sajfrid umro Karlo Dragutin Hart je postao glavni egzekutor Kraljevine Jugoslavije.

Iz Sarajeva je 1930. godine premešten u Zenicu, gde mu je dat na upotrebu službeni stan u okviru kompleksa tamošnjeg Kaznenog zavoda. Na njegovu molbu, 1935. mu je odobreno da se sa porodicom nastani u Sarajevu.

Tokom svoje karijere, Hart je, samostalno ili u svojstvu pomoćnika, obesio oko sto ljudi. Bio je predmet stalnog interesovanja javnosti i često je govorio za novine, prenosi portal Smrtna kazna.

Moglo bi se reći da je imao “dara za estradu” jer je na poslu, prilikom pogubljenja, uvek nosio frak, cilinder i rukavice. Nakon što bi nekoga obesio žrtvi bi se poklonio i izgovorio: “Ja nisam kriv za tvoju smrt!”

ČUVENI VOJVODA STRADAO ZBOG SRPSKE NESLOGE! Karađorđe SUROVO kaznio IZDAJICU sa Čegra zbog kog su Srbi poginuli

– Levom rukom držim osuđenika, desnom mu omču prebacujem oko vrata i crnu masku preko glave. Apsolutna je tišina, svi prisutni skidaju šešire. Pomoćnik tada izbije stolicu ispod osuđenika, hvata ga za noge i trzajem povlači ka zemlji. Stojim iza merdevina i povlačim omču. Uzimam pogubljenog za ruku. Pratim puls i kada ustanovim da srce više ne kuca, skidam rukavice, bacam ih pod noge obešenog i kažem: “Ja nisam kriv za tvoju smrt!” – opisivao je Hart.

Godinama je vodio dnevnik o smrtima, koji je sačuvan, ali nije jasno gde se on danas nalazi. Uvek je nosio fotografije osuđenika koje je obesio i, verovatno, ih prodavao radoznalcima, a pričalo se, iako je Hart to poricao, da prodaje i komadiće konopca za vešanje. 

– Više njih mi se posle justifikacije obratilo s molbom da im dam komad konopca kojim sam obesio prvog zločinca. Kažu da će im to doneti sreću. Ja nisam trgovac i nisam prodavao konopac nego sam ga isekao na parčiće i razdelio ih nekolicini onih koji tvrdo veruju da će im to doneti sreću. Ali zamislite, gospodine, koliko bih morao biti srećan ja, koji kod kuće imam na tuceta takvih konopčića – rekao je jednom prilikom.

Hart je imao i nos za biznis. Stalno je od pretpostavljenih tražio isplate i doplate honorara i troškova, a često je pretio da neće otputovati na mesto izvršenja smrtne kazne ako mu se prethodno ne plati.

CITAT DANA! Fjodor Dostojevski: Ne postoji u logici inteligentnog bića ta vrsta niskosti kojom bi se borio protiv glupaka

Više puta mu se dogodilo da zakasni na zakazano vešanje, pa su pogubljenja morala da budu odlagana. Ipak, u službi je uredno napredovao i redovno dobijao povišice, a 1940. godine je unapređen u zvaničnika II platne grupe, piše portal Smrtna kazna.

Objašnjavajući da se, navodno kao dobrovoljac u češkoj vojsci, tokom rata nagledao svakakvih strahota, Hart nije zazirao od svog zanata.

– Vešanje je sada moj poziv i zato na mene ne ostavlja tako dubok utisak kako ljudi misle… Kao i svi pametni ljudi mislim da justifikacija zločinca, koji ima tolike žrtve na savesti i koji je unesrećio tolike porodice, i nije tako strašna stvar – isticao je.

Deo legendi ispletenih oko ovog čoveka odlaze i na to što niko zapravo ne zna kako je Karlo Dragutin Hart završio.

Naime, svoj posao je obavljao sve do nemačke okupacije Jugoslavije 1941. godine, a od tada mu se gubi trag. Zna se da je preživeo rat jer je 50-ih razgovarao sa jednim novinarom, ali to je sve.

SKINI APLIKACIJU