UBIJAO JE U FRAKU SA BELIM RUKAVICAMA: Najpoznatiji dželat Jugoslavije, kada bi nekog OBESIO, žrtvi bi se poklonio i izgovorio ove reči
Autor: Glas javnosti
Karlo Dragutin Hart, bio je najčuveniji dželat Kraljevine Jugoslavije ili, kako je tražio da ga zovu - službeni izvršitelj smrtne kazne u Kraljevini Jugoslaviji. A već iz ovoga može se naslutiti deo zanimljive ličnosti ovog neobičnog čoveka.
Odmah posle rata počeo je u tom gradu da povremeno asistira tadašnjim dželatima – Sajfridu i Mauzneru, a 1922. je postao zamenik dželata. Posle Mauznerove smrti, Hart je postavljen na njegovo mesto, a nakon što je i Sajfrid umro Karlo Dragutin Hart je postao glavni egzekutor Kraljevine Jugoslavije.
Iz Sarajeva je 1930. godine premešten u Zenicu, gde mu je dat na upotrebu službeni stan u okviru kompleksa tamošnjeg Kaznenog zavoda. Na njegovu molbu, 1935. mu je odobreno da se sa porodicom nastani u Sarajevu.
Tokom svoje karijere, Hart je, samostalno ili u svojstvu pomoćnika, obesio oko sto ljudi. Bio je predmet stalnog interesovanja javnosti i često je govorio za novine, prenosi portal Smrtna kazna.
Moglo bi se reći da je imao “dara za estradu” jer je na poslu, prilikom pogubljenja, uvek nosio frak, cilinder i rukavice. Nakon što bi nekoga obesio žrtvi bi se poklonio i izgovorio: “Ja nisam kriv za tvoju smrt!”
– Levom rukom držim osuđenika, desnom mu omču prebacujem oko vrata i crnu masku preko glave. Apsolutna je tišina, svi prisutni skidaju šešire. Pomoćnik tada izbije stolicu ispod osuđenika, hvata ga za noge i trzajem povlači ka zemlji. Stojim iza merdevina i povlačim omču. Uzimam pogubljenog za ruku. Pratim puls i kada ustanovim da srce više ne kuca, skidam rukavice, bacam ih pod noge obešenog i kažem: “Ja nisam kriv za tvoju smrt!” – opisivao je Hart.
Godinama je vodio dnevnik o smrtima, koji je sačuvan, ali nije jasno gde se on danas nalazi. Uvek je nosio fotografije osuđenika koje je obesio i, verovatno, ih prodavao radoznalcima, a pričalo se, iako je Hart to poricao, da prodaje i komadiće konopca za vešanje.
– Više njih mi se posle justifikacije obratilo s molbom da im dam komad konopca kojim sam obesio prvog zločinca. Kažu da će im to doneti sreću. Ja nisam trgovac i nisam prodavao konopac nego sam ga isekao na parčiće i razdelio ih nekolicini onih koji tvrdo veruju da će im to doneti sreću. Ali zamislite, gospodine, koliko bih morao biti srećan ja, koji kod kuće imam na tuceta takvih konopčića – rekao je jednom prilikom.
Hart je imao i nos za biznis. Stalno je od pretpostavljenih tražio isplate i doplate honorara i troškova, a često je pretio da neće otputovati na mesto izvršenja smrtne kazne ako mu se prethodno ne plati.
Više puta mu se dogodilo da zakasni na zakazano vešanje, pa su pogubljenja morala da budu odlagana. Ipak, u službi je uredno napredovao i redovno dobijao povišice, a 1940. godine je unapređen u zvaničnika II platne grupe, piše portal Smrtna kazna.
Objašnjavajući da se, navodno kao dobrovoljac u češkoj vojsci, tokom rata nagledao svakakvih strahota, Hart nije zazirao od svog zanata.
– Vešanje je sada moj poziv i zato na mene ne ostavlja tako dubok utisak kako ljudi misle… Kao i svi pametni ljudi mislim da justifikacija zločinca, koji ima tolike žrtve na savesti i koji je unesrećio tolike porodice, i nije tako strašna stvar – isticao je.
Deo legendi ispletenih oko ovog čoveka odlaze i na to što niko zapravo ne zna kako je Karlo Dragutin Hart završio.
Naime, svoj posao je obavljao sve do nemačke okupacije Jugoslavije 1941. godine, a od tada mu se gubi trag. Zna se da je preživeo rat jer je 50-ih razgovarao sa jednim novinarom, ali to je sve.
SKINI APLIKACIJU
