Vlaška magija spada u jedno od najegzotičnijih i najintrigantnijih pitanja kulturnog nasleđa Istočne Srbije. Vlasi su uvereni da njihove žene ili ljubavnice, po savetu vračara, ili same vračare, mogu da upravljaju njihovom polnom moći.
BOŽANSTVA I DUHOVI
Vrhovno božanstvo je Muma Paduri, koja vlada zemljom, njen pomoćnik je Tartor, vladar vode, a vatrom gospodari Zmeu
Vlaško vrhovno božanstvo je Velika, Šumska majka, Muma Paduri. Ona živi u šumi, a na proplanke izlazi u dugoj haljini i raspletene kose, da bi čula pozive vračara ili devojaka.
Lepa je kao boginja, ali neretko se ukazuje i kao odrpana starica.
Njen prvi pomoćnik je Tartor. Veruje se da njih dvoje u letnjim noćima igraju i pevaju, a nekad u svoje kolo uvuku i smrtnike, pa zajedno orgijaju.
Vodeni duhovi
Oni su duhovi koji su kepeci, visine od oko jednog metra. Imaju naduvene obraze, crven nos i dugu bradu; uši i noge su im kao kod koze; na čelu imaj rog. Ima ih sto: njihov predvodnik Tartor i 99 pomoćnika. Tartor nosi bič, kojim hvata ljude kad se približe vodi, i odvlači ih na dno, gde ima stakleni hram.
Zbog njega Stari Vlasi su se plašili ogledanja u potoku i zadržavanja na obali. Sigurni od Tartora su samo oni koji su rođeni u subotu, jer se veruje da je to dan kad se Tartor odmara i kada ga ljudi baš i ne zanimaju. Kao i Muma Paduri, i Tartor može da menja obličje. Nekad se ukazuje i kao dete koje plače, pa usamljene prolaznike mami da ga prate do prve vode, i tu ih davi. Zovu ga još i Drak, što na vlaškom znači đavo
Muma Paduri vlada zemljom, Tartor vodom, a vatrom gospodari Zmeu ili Zmaj. On je pola životinja, a pola čovek, i oko sebe baca varnice dok leti; boravi na planinama i u šupljim bukvama.
Zmaj i tetke
Zmeu je nastao od ribe ili zmije stare četrdeset godina koju do tada nije videlo ljudsko oko. Kao demon zadržava pol životinje od koje je postao. Noću obilazi sela i među mladima traži partnera. Kada ga nađe, ulazi u kuću, i tu se pretvara u mladića ili devojku velike lepote. Sa odabranim ljudskim bićem suprotnog pola provodi strasnu ljubavnu noć, a pred zoru opet postaje zmijolika ptica i kroz dimnjak ili prozor nestaje u mraku, dok oko nje na sve strane lete varnice. Oni koji imaju odnos sa Zmeuom iznurene su i blede, jer svu snagu troše u ljubavnim zagrljajima. Ljubavni čin sa zmajem po lepoti ne može da se poredi sa običnim ljubavnim odnosom.
Šumirol ili Tetke, kako ih nazivaju na srpskom, tri su demona u liku starica u crnini. One napadaju čoveka tokom čitavog njegovog veka, šaljući mu bolesti.
Vlve ili Vile su vitke i visoke ženske prilike, obučene u duge bele ili zelene haljine i okićene vencima cveća. Javljaju se u grupama, a njihova igra i pesma omađija posmatrača. Žive u pećinama, i prijateljski su raspoložene prema ljudima, koji im ispred staništa ostavljaju belege da skinu čini i izleče bolest.
Ovaj običaj ostavljanja obrednih predmeta ispred pećina u istočnoj Srbiji održao se i danas.
MAGIJSKA MESTA
Obredi vlaške magije mogu da se izvode samo na mestima gde se okupljaju saveznici vračara - vile i duhovi
Vlaške vračare svoje obrede vrše na mestima gde se okupljaju njihovi saveznici - vile i duhovi. To su obično mesta gde se ranije dogodila nasilna smrt, stoletna stabla bez krošnje ili napuštena groblja, piše u knjizi „Tajne vlaške magije“ Jasan Jojić, iz koje potiče većina saznanja navedenih u ovom tekstu.
Vlaške vračare tamo se upućuju noću, same i ćutke, i nikako se ne okreću za sobom.
Pragovi i raskršća
Takođe, i u domovima postoje mesta pogodna za vračanje. To su pragovi i prostor iza vrata, jer se veruje da tu prebivaju duše predaka, koje se često prizivaju u nesreći, i stepeništa, koje predstavlja simbol uspeha. Vradžbine počinju od najnižeg stepenika i završavaju se na pragu doma. Pazite dobro šta radite na ove datume, može da vam se desi užasna nesreća!
Obredi u kojima vračare prizivaju čitave armije duhova i sama božanstva, čak i Sunce, Mesec i zvezde, međutim, zahtevaju posebna mesta. Zvezda Danica, na primer, može se prizvati samo posle ponoći ako vračara stoji ispod krošnje šljive; Draku se vračara obraća s praga vodenice, a obredno dozivanje drugih demona vrši se na raskršćima. Mesta gde se ukrštaju putevi su ona gde se nešto koncentriše i zatim grana, a u verovanju ljudi imaju posebno mesto. Vlasi, tako, imaju običaj da se pogrebna povorka od pokojnikove kuće do groblja zaustavlja na svakoj raskrsnici. Ovim se odaje počast precima, ali i pokojniku se otežava da nađe put do kuće ako se povampiri.
Na raskrsnicama ljudi ostavljaju svoje stvari u nadi da će ih neko drugi uzeti i tako preuzeti i njihov problem ili nesreću. Da bi lakše ostvarili svoj naum, nesreću preneli na drugog, najčešće ostavljaju zlato ili novac. A tek da čujete šta se događa kada se prospe so ili ako makaze padnu na pod?
Verovanje kaže da se ovako najlakše mogu izlečiti osip kože i glavobolja, ali i druge nesreće koje čoveka snađu bez vidljivog povoda. Tri večeri zaredom treba obolelo mesto protrljati zlatnim predmetom ili novčanicom, a zatim taj nakit ili novac ostaviti na raskrsnici da ga neoprezni ili pohlepni čovek uzme - i tako i bolest ili tegobu. Vlasi u ovome ne vide nešto nepošteno niti ih grize savest, jer smatraju da su svoj lek tim zlatom ili novcem platili.
Prizivanje demona
Na raskrsnicu će izaći i vračara kad mora da prizove demone. Pošto tada niko ne sme da joj prekine obred, slučajne prolaznike izbegavaju tako što biraju gluvo doba noći, a da bi bile sigurne da niko neće naići, na raskrsnicu izlaze kad su jak vetar, mraz ili nepogoda.
Pre nego što stupe u centar raskrsnice, svlače se gole, a onda raspletene kose i podignutih ruku šapatom izgovaraju obredne reči i imena demona i mračnih sila koje pozivaju da bi im odagnali tuđe čini ili da bi prenele one koje vračara šalje nekom drugom.
Teranje bolesti
Ljudi na raskrsnici ostavljaju svoje stvari u nadi da će ih neko drugi uzeti i preuzeti i njihov problem. Tri večeri zaredom obolelo mesto treba protrljati novčanicom, a zatim taj novac ostaviti na raskrsnici.
U sledećem delu pročitajte nešto više o samoj zaštiti od uroka, lečenju epilepsije i ljubavnim činima.
(Glas javnosti/Alo.rs)