Glas Javnosti

TOKOM LETNJEG PERIODA USAMLJENOST SE VIŠE OSEĆA : Šta kažu psiholozi zašto je to tako?

Zanimljivosti
Autor: Glas javnosti

Usamljenost možemo da doživimo i osećamo i kada smo u blizini drugih, kada smo sami ili u određenim situacijama.

O usamljenosti

Američko psihološko udruženje definiše usamljenost kao percipirano stanje usamljenosti koje izaziva uznemirenost ili nelagodu. Ljudi mogu doživeti emocionalni stres ako im inherentne potrebe za društvom i intimnošću nisu zadovoljene. Do usamljenosti može doći ako ljudi osete jaz između količine ili kvaliteta veza koje žele i njihovih stvarnih društvenih veza.

Neki psiholozi posmatraju usamljenost kao deo ljudskog stanja koje, iako bolno, takođe može ponuditi obnovu i povećanu samosvest.

Prema Kampanji za okončanje usamljenosti, postoji nekoliko vrsta usamljenosti:

  • Emocionalna usamljenost: nedostatak sadržajnih odnosa
  • Društvena usamljenost: izražen nedostatak kvaliteta društvenih veza
  • Egzistencijalna usamljenost: osećaj duboke odvojenosti od drugih i od sveta
  • Prolazna usamljenost: usamljenost koja dolazi i prolazi
  • Situaciona usamljenost: usamljenost koja se javlja samo u određeno vreme, na primer tokom praznika
  • Hronična usamljenost: usamljenost koju osoba oseća većinu ili sve vreme

Po čemu se usamljenost razlikuje od samoće ili osamljenosti

Osamljenost je fizičko stanje samoće, dok je usamljenost percipirano stanje samoće koje uzrokuje emocionalnu nelagodu ili uznemirenost.

Samoća ne mora nužno biti u korelaciji sa usamljenošću. Neki ljudi mogu se osećati zadovoljnim u sopstvenom društvu, dok se neki mogu osećati usamljeno čak i kada su u blizini drugih.

U studiji iz 2021. godine istraživači su prikupili informacije o iskustvima osamljenosti kod 2.035 ljudi, od adolescenata do starijih osoba. Učesnici su prijavili pozitivna iskustva u vezi sa osamljenošću, uključujući samopovezivanje, smanjen pritisak i mirna osećanja.

Studija iz 2019. sugeriše da motivacija neke osobe za osamljenošću može da odredi da li ona oseća pozitivne ili negativne emocije zbog toga što je sama. Odabir osamljenosti da biste sami uživali u nekim aktivnostima može biti od koristi, dok odabir osamljenosti da biste izbegli provođenje vremena sa drugim ljudima može biti negativno iskustvo.

Šta ukazuje na to da je neka osoba usamljena

Ako ljudi misle da su usamljeni, možda se osećaju:

  • odvojeni od drugih ljudi
  • izolovani od drugih ljudi
  • kao da ih niko ne razume
  • kao da nemaju kome da se obrate ili da razgovaraju
  • tužno

Fizički simptomi mogu uključivati promene u:

  • fokusu ili koncentraciji
  • apetitu
  • spavanju
  • nivoima energije

Šta može izazvati usamljenost

Usamljenost može uticati na ljude bilo kog uzrasta, ali može dostići vrhunac u adolescenciji, ranom odraslom dobu i starijem dobu. 

Uzroci usamljenosti kod mlađih odraslih mogu uključivati:

  • napuštanje kuće i prelazak na dalje obrazovanje ili zaposlenje
  • prilagođavanje stalnom zaposlenju i odraslom životu
  • doživljavanje promene odnosa

Neki istraživači sugerišu da upotreba društvenih medija, koja može zameniti kontakt licem u lice, može doprineti usamljenostiDrugi smatraju da društveni mediji mogu omogućiti ljudima da formiraju nove odnose ili da se povežu sa ljudima koje već poznaju.

Kod starijih osoba, usamljenost može biti posledica društvene izolacije, koja može biti rezultat:

  • života koji žive sami
  • gubitka porodice ili prijatelja
  • hroničnih zdravstvenih problema
  • gubitka sluha


Glas javnosti/T02S

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR