TITANIK je imao DVA SESTRINSKA BRODA: Za jedan se vezuje VELIKA TEORIJA ZAVERE, a mnogi ne znaju da je čak napravljen i BROD sa imenom nalik našoj zemlji!

Titanik je jedan od najpoznatijih brodova u istoriji. Nažalost za njega se vezuje tragedija koja je odnela ogroman broj života. Mnogi ne znaju da je ovo čuveno plovilo imalo dva sestrinska broda. Jedna je bio Olimpik, a drugi Britanik. Evo kakva priča ih je spajala.

Olimpik je bio prvi od tri skoro identična broda koje je napravio "Vajt star lajn" u Velikoj Britaniji. Ova kompanija takmičila se sa svojim najvećim rivalom "Kunard lajnom" oko dominacije transatlanskim pomorskim putevima između Evrope i Amerike.

Priča o brodu Olimpik

RMS Olimpik bio je prvi i poslednji brod klase Olimpik koji je pripadao kompaniji "Vajt star lajn". Bio je u službi od 1911. čak do 1935. godine. Imajući u vidu to da su ovaj brod i Titanik bili skoro identični, Olimpik se nalazio među najvećim pokretnim objektima na svetu, u to vreme. Služio je i kao vojni brod u Prvom svetskom ratu.

Neposredno pre jeseni 1911. Olimpik je doživeo prvu nesreću, na petom putovanju. Bilo je to 20. septembra 1911. godine, na putu do ostrva Vajt koje se nalazi u moreuzu Solent.

Olimpik se sudario sa britanskim brodom HMS Havke koji je snažno udario svojim pramcem u trup Olimpika, između palubi E i F u predelu krme, praveći dve velike rupe, zbog čega je voda počela da nadire na brod. Srećom, Olimpik se vratio u Sauthemptom - nije bilo ni povrđenih ni poginulih. Havke je bio na korak od potonuća, kasnije je popravljen pa ga je u oktobru 1914. torpedovala nemačka podmornica. Kada se desio sudar, na Olimpiku je bio dvoje putnika koji su kasnije preživeli krah Titanika i Britanika, zvali su se Violeta Džeson i Artur Prist.

O tome je poznato i sledeće: "Dana 20. septembra 1911. godine Olimpik je napustio Sauthempton sa 1.313 putnika, kapetan je bio E.J. Smit, koji će kasnije biti i kapetan Titanika. Posle sat i 20 minuta vožnje naišao je na kraljevsku mornaricu, koja mu je dolazila u susret. Oba broda su se kretala uskim pravcem na oko 16 čvorova, kada je Olimpik počeo da se okreće. Kraljevska mornarica nije očekivala tako nešto i udarila je u drugi brod. U ovom incidentu niko nije stradao. Brod je vraćen u luku na popravku, korišćeni su tada delovi sa Titanika, koji je bio u fazi izgradnje".

"Vajt star" je zapravo na "Kunardovu" "Luzitaniju" i "Mauretaniju" odgovorio sa svoja tri broda: Olimpikom, Titanikom, pa Britanikom. Takmičenje u transportu između kompanija postajalo je tih godina sve jače.

Dizajneri su položili lađu Olimpika 16. decembra 1908. godine u Belfastu u Irskoj. Radovi na trupu i glavnoj strukturi bili su gotovi skoro dve godine kasnije. Kada je brod pokrenut 20. oktobra 1910. godine, bio je to najveći brod na svetu. Iako će tu titulu godinu dana kasnije ustupiti Titaniku, razlike između ova dva broda bile su minimalne: Olimpik je bio samo 7,62 centimetra kraći i lakši za 1.000 tona.

Prvo putovanje Olimpika

"RMS Olimpik" krenuo je na veliko putovanje 14. juna 1911. godine. Isplovio je tada iz Sauthemptona u Engleskoj, na otvoreno more. Posle pet dana stigao je u Njujork. Imajući u vidu njegovu veličinu, većina luka je bila premala za ovaj brod. Kada bi Olimpik ispunio svoj kapacitet, to je značilo do 2.300 putnika na dokovima luka.

Belfastu, Sauthemptonu i Njujorku bili su potrebni potpuno novi objekti. Kada se Olimpik usidrio u Njujorku posle prve transatlanske plovidbe, bilo je jasno da je počela nova era putničkog transporta.

U maju 1918 godine brod Olimpik je još bio u vojnoj službi. Kapetan Bertram Hejes zapazio je tada nemački U – 103 u blizini engleskih ostrva Sili. Hejes se ustremio na Nemce. U - 103 je bio prepolovljen propelerima Olimpika. Hejes nije pokupio preživele, jer je otkriveno da je U-103 trebalo da ispali torpeda u Olimpik i zastao je samo zbog mehaničkih problema. Šteta koju je načinio U - 103 još je vidljiva na Olimpiku.

Poslednje putovanje Olimpika

Poslednje putovanje ovim brodom bilo je petog aprila 1935. godine, iz Njujorka u Veliku Britaniju. Brod je tada bio u vlasništvu kompanije Kunard Lajn. Razmontiranje Olimpika počelo je 1936, a naredne godine odnet je u Škotsku da se u potpunosti razmontira.

Olimpikom je pređeno preko Atlantika 257 puta, prevezeno je oko 430.000 putnika i pređeno oko 1.8 miliona milja.

Tu je i jedna teorija o kojoj se pisalo. Pitaju se neki da li je Titanik bio brod koji je potonuo ili je zbog ekonomskih razloga zamenjen Olimpikom koji je bio taj brod koji je doživeo potonuće, pa je Titanik "nastavio da služi" Vajt Star Lajnu više godina kasnije.

Priča o brodu Britanik: potonuo za 55 minuta, stradalo 30 ljudi

HMHS Britanik bio je putnički brod porinut 1914. godine. Pripadao je Olimpik klasi kao Titanik i RMS Olimpik. Korišćen je kao bolnica u Prvom svetskom ratu.

Ovim brodom trebalo je da se 21. novembra 1916. pokupi 3.000 ranjenih vojnika u Grčkoj i da se nastavi do osrtva Kea u Egejskom moru. Britanik je udario u minu ili ga je pogodio nemački torpedo, pa je brod potonuo, za 55 minuta. Na njemu je tada bilo 1.065 putnika, 30 njih je nastradalo, a 1.035 putnika je spaseno.

Pre 23 godine prikazan je film o njemu "Britanik".

Brod RMS Servia

Tu je i manje poznata priča o brodu RMS Servia, prekookenaskom putničkom i poštanskom parobrodu revolucionarnog dizajna, koji je izgradio "J&G Thompson" iz Klajdbanka. Bio je to prvi veliki prekookenaski brod koji je izgrađen od čelika umesto od gvožđa, i Cunar brod koji je imao instalaciju električnog osvetljenja.

RMS Campania i RMS Lucania su 1893. godine ovaj brod stavili na nivo srednje službe, kasnije je korišćen za prevoz trupa u Južnu Afriku tokom Burskog rata. Razbijen je 1902. godine, što je učinila kompanija Thos. W. Ward.

Glas javnosti / P04S

SKINI APLIKACIJU