Tajni Banjački jezik čuvenih graditelja iz Skelana nastao je neobičnim izvrtanjem srpskih izraza i nemačkih i turskih tuđica.
Da bi svoje planove, računice, a nekada i propuste sakrili, Osatičani su smislili poseban majstorski jezik u koji je stalo nekoliko hiljada reči. Ovaj jezik žene nekad nisu smele znati, jer da je jedna znala, rekla bi drugoj, ova trećoj… Danas ga skoro svako zna, tu oko Skelana, čak i žene. Deca ga rano nauče jer im može zatrebati „taman koliko čakija za ne daj bože“, pišu “Novosti”.
Banjaci su, sinak, majstori. Zato im se i jezik banjački zove. Kao što su Crnotravci na jugu poznati kao najbolji fasaderi, ovde su se vekovima rađali u Srba najbolji zidari i tesari. Da bi svoje planove, računice, a nekada i propuste sakrili, Osatičani smisliše poseban jezik u koji je stalo nekoliko hiljada reči – govori Radan Jevtić, potomak starih banjaka, unuk onog Solunca i graditelja Sima Jevtića, što mu inicijali ostaše uklesani u kamenu sarajevske crkve, i sam majstor ovdašnji.
Objasni da taj jezik danas skoro svako zna, tu oko Skelana. Čak i žene, a deca ga rano nauče jer im može zatrebati „taman koliko čakija za ne daj bože“. Jezik je nastao izvrtanjem srpskih reči, ali i tuđica, nemačkih i turskih.
Tašanče, bulumbaći, pjevkan, garača, ćamur, skaman anež, šuman anež… samo su neke od malo poznatih reči koje su izmislili srpki graditelji u zaboravljenoj kolevci srpskog graditeljstva…
(Glas javnosti)