Prenosimo deo dnevnika:
Mejl od mojih izdavača koji slave 10 godina od poslednje knjige “Pesme leda i vatre”. Pitaju da li bi mogli da vide novo poglavlje do kraja nedelje. Mislim da su sarkastični. Pažljivo im se zahvaljujem i ističem da se umetnost ne može požurivati. Sreća, kažu oni, jer oni samo pokušavaju da požure par senica i zmajeva. HBO je pokušao da ih požuri, odgovaram, i gledajte šta je od toga ispalo. Svo to smeće sa Branom. Nema odgovora. Nisam ni očekivao. Prionuću na to sutra.
Napisao 200 reči pre nego što me omeo video o banana hlebu. Izmaštao kratku priču o Najdželi iz kuće L’Orsonovih, zavodljivu ćerku sedog patrijarha koji je služio kao Gospodar Novčića. Slučajno oborio zvaničnu HBO šolju sa zmajem i prosuo kafu po tastaturi. Zvao Šona Bin da pitam za savet oko laptopa. Iznenađujuće spreman da pomogne. “To se ne vraća jednostavno u red”, kaže.
Budan cele noći sanjao o bananama. Pitao fanove za recept za banana hleb. Uobičajeni žučni odgovori sa pitanjem zašto ne pišem. Briga zbog toga koliko banana hleba jedem. Pitaju me da li vežbam dovoljno. Objašnjavam da čekam novi laptop. Još nestrpljivosti. Jedan predlaže da se šetam pored mora. Guglam ‘šetnja pored mora’. Nalazim u “Gardijanu” članak o blagotvornosti “divljeg plivanja”. Nije da sam o tome razmišljao ranije, ali izgleda da pomaže piscima. Možda bi mi malo vežbanja razbistrilo glavu. Shvatam da nemam nijedan šorts za kupanje. Zovem Lijama Kaningema da pitam za kupaći. Iznenađujuće nespreman da pomogne. Mislio sam da zna sve o švercovanju glavica luka. “Znam ja muškarce”, kaže citirajući mi moje sopstvene rečenice. “Oni su manje-više isti u svakom kutku sveta”. Ne bi to rekao na plaži, zar ne?
Pišem HBO-u o balansu njihovih šolja. Bez odgovora. Radionica sa idejama o spin-ofovima “Igre prestola” umesto toga. Za sada imaju “Prave Lanisterove”, o zelenašima, “Mi ne sejemo”, o ručnom farmerstvu. Ideja za igru “Zid” ali otkrivam da ju je neko već prisvojio. Pokušao da pišem rukom, ali sam previše besan.
Čekam isporuku laptopa i šortsa. Sredio fioku sa čarapama. Našao dve crvene. “Venčanje”, mislim se u sebi uz skrušeni kikot. Setio se da treba da napišem turu pitanja za porodični zoom kviz. Čovek s pošiljkama šalje poruku da se vreme očekivane isporuke menja sa “jutro” na “popodne”. Previše ometan da bih pisao.
Pokušao da odem na “divlje plivanje”, ali mi je prišla ljutita obožavateljka koja je svojoj šestogodišnjoj ćerki dala ime Deneris. Odgovorio sam joj da nije trebalo da detetu da ime po knjizi o magičnom snegotvorcu i da bi, da je provela iole vremena na forumu, to znala. Išao na forum da proverim da li si u pravu. Bio sam.
Video još poruka sa pitanjem zašto ne pišem. Rekao sam da ne bi bilo svrhe pisati ako nema fanova. Fanovi su odgovorili da ne bi bilo fanova da nema knjiga. Rasprava se nastavila nekoliko sati. Ova vrsta angažovanja je nešto što čini zajednicu tako vrednom. Previše iscrpljen da bih pisao.
Zoom kviz je bio propast. Nisam imao vremena da završim svoju turu, pa je moja tetka napisala završno pitanje umesto mene. Počelo je dobro, ali je do kraja bilo sve zbrda-zdola. Rekla je da je, ako mi je toliko važno, trebalo sam to da uradim. Ponovo me pitala zašto nisam pustio da statira u TV seriji kad je čak i Ed Širan imao svoj trenutak. Onako ljut, rekao sam joj da sam lik Drogona zasnovao na njoj.
Mejl agentu da se izvinim što nisam napisao poglavlje koje su izdavači tražili. Odgovaraju mi da ne brinem i kažu mi da HBO svejedno nudi novi ugovor. Pedeset miliona dolara za još pet godina. Mejl od izdavača u kom pita da li shvatam da me to ne oslobađa pisanja romana. Ubeđujem ih da se prema svim svojim ugovorima odnosim s jednakim poštovanjem.
Još jedan mejl od agenta. Ponuđen mi je šou na Brodveju. Neki nonsens o viteškom turniru. Prihvatam. Moram da prionem na to. Čim završim ovaj unos u dnevnik.”
Džoržd R. R. Martin objavio je prve tri, od planiranih sedam knjiga iz serijala “Pesme leda i vatre” u četiri godine. Zatim je prošlo pet godina dok nije izašao četvrti nastavak, pa još šest dok se nije pojavio i peti deo. Prošla je cela decenija od tada, a novog nastavka nema. Obožavatelji su iskazali zabrinutost da Martin, koji je rođen 1948. godine, neće poživeti dovoljno da završi svoje umetničko delo- naravno, drugačije nego u seriji..
(Glas javnosti)