Glas Javnosti

Свет је пун дугмади која у ствари ништа не раде, а понеки их називају "плацебо тастери"

Zanimljivosti
Autor: Глас јавности / БЕТА / од 04.09.2018.

Једностанво не функционишу., али не функционишу,

Да ли сте икада притиснули дугме за паљење зеленог светла за пешаке на прелазу преко коловоза и питали се да ли стварно ради? - пита данас америчка ТВ-мрежа Си-Ен-Ен и поставља још једно питање: "Или сте у лифту притиснули тастер 'затвори врата', иако претпостављате да то у ствари нема никакав ефекат?".
 

Свет је пун дугмади која у ствари ништа не раде, а понеки их називају "плацебо тастери" - могу да се притисну и притом се чује механичко "Клик!", али не функционишу.

Међутим, као и таблете плацебо, та дугмад ипак служе сврси, каже Елен Лангер, психолошкиња Универзитета Харвард, ауторка концепта "Илузија контроле".

"Та дугмад имају психолошки ефекат", рекла је за Си-Ен-Ен. "Предузимање неке акције наводи људе да имају осећај контроле над ситуацијом, што је добар осећај, нису само пасивни посматрачи - ако уради нешто, човек се осећа боље него ако не уради ништа".

У Њујорку, на прелазима преко коловоза од 1.000 дугмади за паљење зеленог светла за пешаке заправо ради само око 100, потврдила је градска Управа за саобраћај. Тај број се последњих година стално смањује. Када је "Њујорк тајмс" 2004. године открио да већина њујоршких дугмади те врсте није радила, заправо их је радило око 750.

Погоршање саобраћаја је разлог те промене. Дугмад за зелено светло за пешаке су углавном била инсталирана пре но што је гужва у саобраћају достигла данашње нивое, те та дугмад ометају сложену координацију рада семафора.

Остали градови, као што су Бостон, Далас и Сијетл, прошли су кроз сличан процес, намерно остављајући "плацебо дугмад" за пешаке. У Лондону, који има 6.000 семафора, притиском на дугме за пешаке пали се светлећи знак "Сачекајте". Али то не значи да ће се зелено светло за прелазак улице упалити раније него што би се упалило да дугме није притиснуто.

Глин Бартон, директор управљања мрежом у компанији "Транспорт за Лондон" (Транспорт фор Лондон) је за Си-Ен-Ен рекао да "од људи тражимо да притисну дугме јер то омогућава неке функције" као што су саобраћајни сигнали који пешацима слабог вида или слуха помажу да пређу улицу - ти сигнали се активирају само када се притисне дугме.

У Лондону је све већи број семафора интегрисан у електронски систем који детектује саобраћај и прилагођава интервале проласка пешака и возила у складу с тим, на пример дајући предност аутобусима који касне, што значи да притисак на дугме за прелазак пешака преко улице нема ефекта.

Понеки термостати имају варљив дизајн. Неки модели чак имају и опцију "функција плацебо": окретањем дугмета се у ствари не добија ништа, температура се не мења.

"Истраживање термичке удобности показује да када људи мисле да могу да контролишу температуру у просторијама, могу толерисати виши ниво нелагодности него када немају ту контролу", рекао је Бин.

"Ако је инсталиран нефункционални (плацебо) термостат или термостат ограничене функционалности, већ сама могућност руковања њиме утиче на то како људи доживљавају температуру", обаснио је он.

Лажни термостати који уопште нису повезани на систем, могу се наћи и у канцеларијама, рекао је за Си-Ен-Ен Доналд Пратер из Америчког удружења извођача радова на климатизацији.

"Лажни термостати се постављају зато да би се они који се стално жале на климатизацију умирили тако што им се даје осећај да имају контролу", рекао је Пратер.

По психолошкињи Елен Лангер, "дугмад плацебо" имају позитиван ефекат на људе јер им дају илузију контроле и омогућавају им да ураде нешто у ситуацијама када би алтернатива била да не ураде ништа. То је објашњење зашто људи притисну дугме за позивање лифта иако светли пошто га је неко други већ раније притиснуо.

У случају пешачких прелаза, "дугмад плацебо" повећавају сигурност пешака јер су, док очекују да ће ускоро прећи улицу, присиљени да обрате пажњу на саобраћај.

Притисак на дугме је "толико ситан поступак да, чак и ако нема никаквог ефекта, бар ништа не кошта, а има психолошку сврху", рекла је у закључку психолошкиња Елен Лангер за Си-Ен-Ен.

Глас јавности / БЕТА / од 04.09.2018.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS



KOMENTAR