Stvari koje morati znati pre kupovine novog televizora

Od idealne veličine ekrana do funkcija koje će vam pružiti najbolje iskustvo - evo na šta treba da obratite pažnju kako biste prilikom kupovine dobili najviše za svoj novac.

Pozamašan izbor modela, veliki broj sličnih a opet različitih tehnologija, raznolike softverske mogućnosti i nikada veći broj robnih marki - tako bi se, ukratko, moglo opisati današnje tržište televizora.

Ukoliko ste u nedoumici oko izbora televizora, u ovom vodiča za ćete moći da naučite šta je najbitnije kako biste odabrali idealan uređaj za vaše potrebe.

Kako odabrati veličinu i rezoluciju ekrana

Bez obzira na to koliku ste sumu novca spremni da date za novi televizor i kakve su vaše želje kada su tehničke karakteristike u pitanju, uvek će postojati dva fizička ograničavajuća faktora koja ne smete da izgubite iz vida, a to su veličina prostora u koji ćete smestiti televizor (polica, zid, soba…) i udaljenost sa koje ćete gledati u ekran. Za odabir prave veličine TV-a potrebno je da ispravno iskombinujete ova dva faktora.

Kada kažemo "veličina televizora" ili "veličina ekrana" mislimo na dužinu dijagonale ekrana, tj. na rastojanje od donjeg levog do gornjeg desnog ugla ekrana.

Većina proizvođača dužinu dijagonale izražava u inčima (simbol: "). Jedan inč odgovara dužini od 2,54 cm, pa jednostavnim množenjem možete lako pretvoriti inče u centimetre. Primera radi, 50" x 2,54 = 127 cm.

Previše veliki televizor, čak i ukoliko se fizički može smestiti na predviđeno mesto, može biti nepregledan sa tačke sa koje gledate sadržaj. Drugačije rečeno, postoji verovatnoća da pogledom nećete moći da obuhvatite ceo ekran, zbog čega ćete neprestano morati da pomerate glavu levo-desno, a to će znatno umanjiti vaše zadovoljstvo i uživanje u omiljenom TV programu, filmovima, serijama…

S druge strane, previše mali ekran će vam otežati čitanje titlova i učiniće da detalji više ne budu tako lako uočljivi. Uz to, kod previše malog ekrana će izostati takozvani imerzivni efekat, tj. nećete moći da “zaronite” u sliku i na pravi način doživite ono što se događa na ekranu.

Do optimalne dijagonale ćete doći tako što ćete prvo izmeriti udaljenost između mesta sa kojeg ćete gledati u ekran i mesta na kome će stajati televizor, a zatim tu dužinu podelite sa dva.

Ako pretpostavimo da ćete televizor gledati sa udaljenosti od 3 metra, primenom prethodno navedene formule dolazimo do zaključka da bi veličina ekrana trebalo da bude oko 1,5 m (150 cm) odnosno oko 59 inča.

Imajte u vidu da ova formula ne predstavlja strogo pravilo već smernicu, jer će na vaše zadovoljstvo uticati još nešto - rezolucija ekrana.

Naime, ekran televizora je sačinjen od sićušnih kvadratića koji se zovu pikseli. Kada se oboje različitim nijansama, ovi kvadratići tj. pikseli obrazuju sliku koju vidimo na ekranu. Može se reći da ekran televizora podseća na goblen - čvorić do čvorića, to jest piksel do piksela - i eto slike.

Pod terminom "rezolucija ekrana" podrazumeva se ukupan broj piksela kojim ekran raspolaže. Ukoliko ekranu priđete dovoljno blizu ili upotrebite lupu, moći ćete da vidite piksele. Probajte.

Za potrebe ovog teksta, izbliza smo fotografisali delić ekrana televizora, tačnije cvet ruže na ekranu. Ukoliko pažljivo pogledate fotografiju, primetićete da je čitava slika sačinjena od kvadratića tj. piksela. Ako fotografiju gledate na ekranu mobilnog telefona, predlažemo vam da je uveličate kako biste mogli da vidite detalje.

Kada se uporede dva ekrana iste veličine, a različite rezolucije, onaj koji ima veću rezoluciju, tj. veći broj piksela, imaće i oštriju sliku jer se uz pomoć većeg broja piksela može prikazati znatno više finih, najsitnijih detalja. Takvom ekranu biste mogli da priđete i nešto bliže nego što ranije navedena formula preporučuje, dok će ekrani niže rezolucije možda zahtevati da se dodatno udaljite kako bi slika izgledala oštrije.

U tehničkoj specifikaciji ekrana, rezolucija se iskazuje pomoću dva broja, npr. 1920 x 1080. Prvi broj označava broj piksela po horizontali tj. po dužini ekrana, dok drugi broj označa broj piksela po vertikali tj. po visini ekrana. Naravno, množenjem ova dva broja dobija se ukupan broj piksela od kojih je ekran sačinjen.

Ekrani savremenih televizora najčešće imaju jednu od sledećih rezolucija:

• HD Ready - 1280 x 720 piksela (ukupno 921.600 piksela)
• HD - 1366 x 768 piksela (ukupno 1.049.088 piksela)
• Full HD - 1920 x 1080 piksela (ukupno 2.073.600 piksela)
• 4K UHD - 3840 x 2160 piksela (ukupno 8.294.400 piksela)
• 8K UHD - 7680 x 4320 piksela (ukupno 33.177.600 piksela)

Aktuelni modeli televizora su najčešće opremljeni ekranima 4K UHD rezolucije pa možemo reći da se ona danas smatra standardnom rezolucijom TV ekrana. Iako se tradicionalni TV program uglavnom emituje u Full HD rezoluciji, Max, Netflix, Disney+, YouTube, Amazon i drugi digitalni servisi uveliko nude video-sadržaj u 4K UHD rezoluciji.

Takođe, prednosti 4K UHD ekrana ćete moći da iskoristite i ukoliko na njemu budete gledali video-klipove zabeležene mobilnim telefonom ili akcionom kamerom, jer ovi uređaji već duže vreme imaju sposobnost snimanja u 4K UHD rezoluciji.

Drugim rečima, nema razloga da se vraćate na već prevaziđenu HD Ready ili Full HD rezoluciju, osim ukoliko vam cena televizora nije jedini i najvažniji parametar pri izboru. No, čak i tom slučaju treba da imate u vidu činjenicu da se ekrani HD Ready i Full HD rezolucije danas ugrađuju isključivo u niskobudžetne televizore, pa ćete, pored niže rezolucije, morati da prihvatite i druge kompromise, kao što su lošiji kvalitet zvuka, lošiji prikaz boja, manji broj priključaka za povezivanje drugih uređaja i slično.

8K UHD rezolucija tek zauzima svoje mesto na tržištu televizora i audio-video uređaja. Ekrani 8K UHD rezolucije "rezervisani" su televizore iz najviše klase koje, naravno, prati i najviša cena.

Šta znače pojmovi: osvetljenost ekrana, HDR i Dolby Vision

U tehničkoj specifikaciji televizora, tačnije u sekciji koja se odnosi na ekran, naići ćete i na pojmove kao što su: osvetljenost ekrana, HDR i Dolby Vision.

Pod terminom "osvetljenost ekrana" podrazumeva se maksimalna jačina svetlosti koju ekran televizora može da proizvede. Osvetljenost ekrana se u tehničkoj specifikaciji televizora iskazuje u kandelama po metru kvadratnom - npr. 330 cd/m2.

Ekrani modernih televizora uglavnom proizvode dovoljno jaku svetlost da ne morate previše da brinete o ovoj tehničkoj karakteristici. Ipak, ukoliko ćete televizor gledati u jako osvetljenoj prostoriji, pokušajte da pronađete model čiji ekran ima veću osvetljenost, kako bi svetlost ekrana mogla da nadjača ambijentalnu svetlost jer u suprotnom nećete jasno videti sadržaj ekrana.

Termin HDR je zapravo skraćeni zapis fraze "High Dynamic Range" i označava mogućnost ekrana da prikaže visok dinamički raspon. HDR tehnologija značajno doprinosi sveukupnom kvalitetu slike, čineći je primetno živopisnijom i realističnijom. Uopšteno govoreći, HDR omogućava jasniji i kvalitetniji prikaz detalja u veoma svetlim i veoma tamnim delovima kadra, pa ćete lakše, bolje i detaljnije videti objekte koji su u senkama ili su okruženi većom količinom svetlosti. U zavisnosti od načina na koji je HDR tehnologija implementirana, HDR ekrani mogu da prikažu i do milijardu boja - što je oko 62 puta više u odnosu na standardne ekrane koji prikazuju do 16 miliona boja.

Dolby Vision je još jedan od načina za povećanje dinamičkog opsega slike. Kada je u pitanju sam doživljaj slike, ne ulazeći u tehničke detalje, Dolby Vision se može direktno uporediti sa HDR10+ tehnologijom.

Imajte u vidu da ćete pun potencijal ekrana koji je opremljen HDR odnosno Dolby Vision tehnologijom moći da iskoristite samo ukoliko je sadržaj koji gledate snimljen u HDR odnosno Dolby Vision tehnici. Takav video-sadržaj je sve prisutniji, a ukoliko posedujete neki od relativno naprednijih modela mobilnih telefona ili akcionih kamera moći ćete i sami da ga snimite.

Koji tip tjunera tj. prijemnika vam je potreban

Televizijski signal može na tri načina putovati od vašeg TV operatora do vašeg televizora: terestrijalno tj. vazdušno, kablovski ili satelitski. Sva tri načina prenosa televizijskog signala se međusobno veoma razlikuju, u tehničkom smislu, pa zato svaki od njih zahteva posebnu vrstu prijemnika.

Kada kažemo "prijemnik" mislimo na elektronski sklop koji se nalazi unutar televizora, a koji je zadužen za prijem i obradu dolaznog signala. Poslednjih godina, pogotovo otkako je stari analogni TV signal zamenjen digitalnim TV signalom, sve češće se koristi termin "tjuner" - engleska reč za prijemnik.

Dakle, da bi televizor "razumeo" televizijski signal koji dobijate od svog TV operatora, potrebno je da tip prijemnika koji je ugrađen u televizor odgovara tipu signala koji dobijate. S obzirom na to da se signal može prenositi na tri načina, postoje i tri tipa prijemnika. Krenimo redom…

Terestrijalni način prenosa signala podrazumeva emitovanje signala kroz vazduh, sa predajnika koji se nalazi na Zemlji. Primer takvog predajnika je i čuveni Avalski toranj. Za prijem ovakve vrste televizijskog signala koristi se klasična sobna ili krovna TV antena. Na engleskom jeziku se ova tehnologija naziva Digital Video Broadcasting - Terrestrial, pa otuda i skraćenica DVB-T. Ukoliko televizijski signal dobijate na ovaj način, tj. putem sobne ili krovne TV antene, što je u Srbiji čest slučaj, neophodno je da odaberete televizor koji poseduje DVB-T2 prijemnik, a detalje o prijemniku ćete pronaći u tehničkoj specifikaciji televizora. Imajte u vidu da se u našoj zemlji koristi DVB-T2 standard, koji se razlikuje od već prevaziđenog DVB-T standarda, pa obratite pažnju na broj dva koji treba da stoji uz slovo "T".

Pod kablovskom televizijom to jest pod kablovskim prenosom televizijskog signala se ne podrazumeva baš svaka tehnologija koja koristi kabl. Naprotiv, terminom "kablovska televizija" se naziva samo onaj televizijski signal koji do vas stiže takozvanim koaksijalnim kablom. Imajte u vidu da televizijski signal koji se prenosi posredstvom interneta, kao u slučaju IPTV tehnologije, zapravo nije kablovski TV signal iako se za njegov prenos ipak koristi neka vrsta kabla. Tehnologija kablovskog prenosa TV signala se na engleskom jeziku zove Digital Video Broadcasting - Cable, što se skraćeno zapisuje kao DVB-C. Dakle, ukoliko od svog TV operatora signal dobijate putem koaksijalnog kabla, neophodno je da odaberete televizor koji je opremljen DVB-C tjunerom.

Satelitski televizijski signal se emituje sa satelita, a za njegov prijem se koristi satelitska antena u kombinaciji sa odgovarajućim prijemnikom. Ova tehnologija se naziva Digital Video Broadcasting - Satellite ili skraćeno DVB-S. Ako TV signal dobijate na ovaj način, tj. putem satelitske antene koja se uključuje direktno u televizor, izaberite televizor koji poseduje DVB-S2 tjuner.

Moderni televizori najčešće poseduju više od jednog tjunera, na primer i DVB-T2 i DVB-C, pa nema razloga za brigu.

Imajte u vidu da pojedini TV operatori korisnicima isporučuju posebne TV prijemnike koji dolaze u formi samostalnih uređaja koji se pomoću kabla povezuju sa televizorom. U tom slučaju ne treba da brinete o vrsti prijemnika koji je ugrađen u vaš televizor, jer će se prijemom i obradom signala baviti upravo pomenuti uređaj. Opšteprihvaćeni naziv za ovakav uređaj je Set-Top-Box i sa televizorom se najčešće povezuje putem takozvanog HDMI priključka, pa jedino na šta treba da obratite pažnju je da vaš novi televizor raspolaže odgovarajućim brojem HDMI priključaka - i to samo pod uslovom da planirate još nešto da povežete sa televizorom, npr. gaming konzolu. S obzirom na to da većina savremenih televizora poseduje barem dva HDMI priključka, imaćete više nego veliki izbor. 


Glas javnosti/SL

SKINI APLIKACIJU