Stric 'ALEKSANDRA UJEDINITELJA' važio je za PRINCA RATOVA I DVOBOJA: Bio je NAJODLIKOVANIJI srpski oficir koga su SABORCI POŠTOVALI, a NEPRIJATELJI mu se DIVILI!
Autor: Glas javnosti
Knez Arsen Karađorđević, bio je srpski i ruski general, a francuski legionar, koga je odlikovala neizmerna hrabrost i vešto komandovanje na brojnim frontovima širom sveta, od Balkana preko Varšave, pa do Vijetnama i Afrike. U periodima između ratova, bio je rado viđen gost na dvobojima i salonskim zabavama.
Knez Arsen Karađorđević rodio se 16. aprila 1859. godine u Temišvaru, kao najmlađe, deseto dete, u tom trenutku bivšeg srpskog Kneza Aleksandra Karađorđevića i Kneginje Perside. Arsen je imao još četiri starije sestre i petoricu starije braće, među kojima je bio i Petar I, budući Kralj Srbije.
Po ocu, Arsen je bio unuk Vožda Karađorđa, a po majci izdanak Nenadovića, čuvenih vojvoda iz I srpskog ustanka. Arsenov deda po majci bio je Vojvoda Jakov Nenadović, a jedan od pradeda Vojvoda Mladen Milovanović.
Knez Arsen je najodlikovaniji srpski oficir svih vremena. Odlikovan je 18 puta, francuskim, ruskim i srpskim odlikovanjima. Posle Arsenove smrti 1938. godine, njegov sin, Knez Pavle predao je na čuvanje Vojnom muzeju u Beogradu sva očeva odlikovanja. Zbirku Vojnog muzeja opljačkali su za vreme II svetskog rata nemci, pa je tako od Arsenovih odlikovanja ostalo samo 5. To su ruska Medalja za Rusko‐Japanski rat 1904‐1905, Spomenica Cara Aleksandra III i Zlatno Georgijevsko oružije, kao i srpska Zlatna medalja za hrabrost „Miloš Obilić“ i Orden Karađorđeve zvezde IV stepena. Zlatno georgijevsko oružije je zapravo orden‐oružije, sablja koju je kao odlikovanje uvela Carica Katarina II 1844. godine. Zlatno oružije je bilo jedno od najviših ratnih odlikovanja Carske Rusije.
Osnovnu školu je završio u Temišvaru. Školovanje je nastavio u Francuskoj gde je, u Parizu završio Licej „Luj Veliki“, prestižnu srednju školu, osnovanu još 1563. godine i lociranu u čuvenom Latinskom kvartu. Visoko vojno obrazovanje, Arsen Karadjordjević će steći nešto kasnije, završivši vojnu akademiju u Petrogradu – čuveno Drugo Konstantinovsko vojno učilište, kada je dobio i prvi oficirski čin – čin korneta, konjičkog potporučnika.
Prema naučno-istraživačkom radu fonda „Princeza Olivera“, pomalo je teško rekonstruisati vojnu karijeru Kneza Arsena. U literaturi se često nalaze neprecizni i kontradiktorni podaci o tome, zbog čega istraživači na ovom projektu navode da je moguće da je Arsen stupio u Francusku Legiju stranaca još 1881. godine, učestvovao u kampanjama u Tonkinu i Alžiru 1883‐1887 (ili 1889.) godine, a tek potom završio Akademiju u Petrogradu.
Kao podoficir, i komandir voda u II i III bataljonu Francuske Legije stranaca, u sklopu ekspedicionog korpusa admirala Kurbea, Arsen je učestvovao u Tonkinškoj kampanji u okviru Francusko‐Kineskog rata 1883‐1885. godine. Učestvovao je u brojnim bitkama protiv Kineske vojske, Vijetnamskih pobunjenika i čuvenih neregularnih trupa poznatijih kao „Crni barjaci“. Učesnik je čuvenih bitaka kod Šen Taja (1883), Bak Ninja (1884), Tujen Kuanga (1884/85) i Lang Šena (1885).
Više puta je ranjavan. Isticao se besprimernom hrabrošću i bravuroznim komandovanjem, hladnokrvnošću i prisebnošću i u najtežim situacijama. To je izazivalo divljenje njegovih ratnih drugova – legionara, i poštovanje njegovih nadređenih, a o velikom junaštvu Kneza Arsena je u više navrata pisala i Francuska štampa.
Za njega se takođe znalo da je bio tip muškarca koji juri za opasnostima i avanturama. Kroz život su ga vodili žudnja za ratovanjem, ali i slabost prema ženama. Do 28. godine, prošao je put od severne Afrike do Kine.
Za sve misije se uvek javljao dobrovoljno. Njegovo vešto komandovanje, odvažnost, hrabrost i samopouzdanje ponovo su bili predmet divljenja i dubokog poštovanja njegovih saboraca, a ruska štampa ga je slavila kao retko kog svog heroja.
Posle završetka Rusko‐Japanskog rata, Arsen 1906. godine učestvuje sa Argunskim kozacima u gušenju komunističke oružane pobune u gradu Čiti. Potom, po prvi put dolazi u Srbiju. Bio je učesnik 9 ratova i 14 dvoboja, a zatim je svoje sposobnosti pokazao i u Balkanskim ratovima, kada je unapređen u čin divizijskog generala Srpske vojske i postavljen je za komandanta Konjičke divizije kojom je komandovao u Prvom (oktobar 1912 – maj 1913) i Drugom balkanskom ratu (jun ‐ jul 1913).
Pod Arsenovom komandom i zahvaljujući njegovoj hrabrosti, odlučnosti i veštini, Konjička divizija je odigrala ključnu ulogu u Kumanovskoj bici, Bici za Bitolj i Bregalničkoj bici. Pod Arsenovom komandom i zahvaljujući njegovoj hrabrosti, odlučnosti i veštini, Konjička divizija je odigrala ključnu ulogu u Kumanovskoj bici, Bici za Bitolj i Bregalničkoj bici.
Nakon rata ponovo napušta Srbiju, a krajem 1914. godine Knez Arsen biva unapređen u čin ruskog general‐majora. Naredne godine, u Carskom selu lično ga je primio Car Nikolaj II Romanov i poverio mu komandu nad II konjičkom brigadom. Na čelu ove brigade, a potom i u sastavu jedinica Carske garde, Arsen je uspešno učestvovao u čuvenim bitkama na Istočnom frontu, kod Rige i Varšave.
U Kijevu, 1. maja 1892. godine, Arsen se ženi Aurorom, čukun-unukom grofa Nikite Demidova. U Petrogradu, 15. aprila 1893 dobijaju sina jedinca, Pavla Karađorđevića. Brak je kratko trajao, do 1896. godine. Svako odlazi na svoju stranu, a malog Pavla prihvata stric, Petar Prvi, koji je živio u izgnanstvu, na Ženevskom jezeru.
U međuvremenu, Knez Arsen je bio zauzet vojnom karijerom, a slobodno vreme je provodio po čuvenim Petrogradskim salonima. Često je učestvovao u dvobojima i gotovo uvek u njima pobeđivao, a povod za izlazak na megdan najčešće su bile Petrogradske dame. Aurora je otišla u Rim, a nakon sedam godina i umrla.
Knez Arsen Karađorđević potom je oženio Gitu Genčić koja se nakon pada Obrenovića razvela od Đorđa Genčića.
Postoje mnoge anegdote koje se vezuju za njegov život i delo, a jedna od njih je svađa sa Karlom Gustavom Manerhajm zbog princeze Jelene Savojske koja se završila dvobojem.
Naime, incident je nastao na jednom balu kod kneževa Jusupovih u Petrogradu 1890. godine u trenutku kada su se knez Arsen Karađorđević i Karl Gustav Manerhajm (kasnije će postati premijer Finske) posvađali oko plesa sa princezom Jelenom. Svađa je bila žustra, pale su teške reči, zbog čega su izašli na dvoboj u kojem je Karl bio teško ranjen.
Krajem 1917. Boljševici su uhapsili Kneza Arsena u Petrogradu. Sudio mu je „Sovjetski sud građana i vojnika“, a Knez se svo vreme suđenja držao dostojanstveno i prkosno. Ostalo je zabeleženo da se niko od njegovih kolega Carskih oficira i pripadnika plemstva, od kojih su mnogi bili i Arsenovi rođaci, nije usudio da svedoči u njegovu korist. Međutim, Knez Arsen je na kraju oslobođen. Napustio je Rusuju zauvek i otišao u Pariz.
Ostatak života (1918‐1938) Knez Arsen Karadjordjević je proveo u Parizu. Povukao se iz vojnog poziva posle 37 godina oficirske karijere.
Knez Arsen Karađorđević je preminuo u Parizu 19. oktobra 1938. godine, posle duže bolesti, u svojoj sedamdestdevetoj godini života. Njegovo telo prenešeno je u Otadžbinu i sahranjeno u zadužbini Kralja Petra I, crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.
NE PROPUSTITE
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
