STIGLA NAM JE JESEN: Evo zašto ona počinje 23., a sva ostala godišnja doba 21. u mesecu

Što je Zemlja bliža Suncu to joj je brzina veća i obrnuto

Danas, 23. septembra u 8.50 minuta počinje prvi dan jeseni.

Kao prvi dan jeseni na severnoj polulopti uzima se 23. septembar. Istovremeno, za stanovnike južne polulopte počinje proleće.

Precizna merenja pokazuju i dokazuju da jesen ne dolazi početkom prve sekunde prvog sata toga dana, da ona može doći i koji sat ranije, odnosno 22. septembra.

Postavlja se pitanje zašto je prvi dan jeseni baš 23. septembra, dok je prvi dan proleća 21. mart, prvi dan leta 21. jun i prvi dan zime 21. decembar? Zašto i prvi dan jeseni nije 21. septembra?

Ovako proizlazi da je leto na severnoj polulopti najduže godišnje doba, a jesen i zima najkraće. Jesen jer počinje dva dana kasnije, a zimu zbog kraćeg februara.

Odgovor na to treba potražiti u nagibu Zemlje oko Sunca.

foto: Glas javnosti

Zemlja se ne vrti oko Sunca po kružnici, već po elipsi.

Prema tome zbog nagiba po elipsi Zemlja nije uvek jednako udaljena od Sunca, nekada je bliža, a nekada udaljenija, pa ta razlika nije toliko velika.

Što je Zemlja bliža Suncu to joj je brzina veća i obrnuto.

A to “najbrže” Zemljino gibanje je baš zimi (perihel). Suprotno od toga Zemljn je najsporije leti (afel) pa je leto najdalje godišnje doba (opet govorimo o severnoj polulopti).

Odgovor na pitanje zašto onda na severnoj polulopti zimi nije toplije jer je tada Zemlja najbliža Suncu (u svojoj elipsastoj putanji) treba tražiti u nagnutosti Zemlje u odnosu na Sunce.

Zemlja se naginje na jednu ili na drugu stranu za 23,5 ˚ u odnosu na ekliptiku.

Od nagnuća zavisi smena godišnjih doba, a ne od udaljenosti od Sunca. Udaljenost od Sunca ima uticaj samo na dužinu godišnjih doba.

Glas javnosti / O10S

SKINI APLIKACIJU