ŠTA ZNAČI VALIDACIJA I KAKO POMAŽE KOD INTEZIVNIH EMOCIJA : Stručnjaci imaju pojašnjenje

Validacija, tehnika komunikacije, veština je koju treba da naučimo i primenimo onda kada je to najpotrebnije. Nedavno je Brittany Jordan-Arthur, psiholog u McLean Hospital pridruženoj Harvardu, imala problem sa svojom sedmogodišnjom ćerkom.

Devojčica jednostavno nije htela da ode u letnji kamp i pronalazila je sve moguće izgovore da ostane kod kuće. Ali, umesto da iskaže ogorčenje ili uznemirenje – znajući da bi to nateralo njenu ćerku da bude još odlučnija – Jordan-Arthur je odlučila da koristi vrednu tehniku komunikacije: validaciju. Kao i mnoge veštine, što više vežbamo validaciju, to postaje lakše da je primenimo kada je najpotrebnija.

Šta je validacija

Validacija je pristup koji pomaže ljudima da osete da ih slušaju i shvataju. To je proces učenja, razumevanja, izražavanja i prihvatanja emocionalnog iskustva i unutrašnjeg života druge osobe onakav kakav je. Posebno je korisna kada se nalazimo u situacijama nabijenim emocijama. Kada koristimo ovaj pristup, potvrđujemo da razumemo nečija osećanja i stavove, čak i kada se s njima ne slažemo. To uspostavlja poverenje, pomažući drugoj osobi da se oseća podržano i otvoreno za diskusiju o rešenjima.

I upravo to je uradila Jordan-Arthur u situaciji u kojoj se našla sa ćerkom.

– Samo sam sedela s njom i rekla: ‘Stvarno ne želiš da ideš.’ I nisam joj rekla da mora da ide ili zašto to treba da uradi – sama je došla do tog zaključka. Izašle smo iz kuće bez potrebe za objašnjenjima – kaže Jordan-Arthur.

DNEVNI HOROSKOP: Bikove ovog utorka sa partnerom očekuje mešavina STRASTI i tenzije; Device će biti ZABRINUTE zbog finansija, a OVAJ znak će biti nervozan!

Mnogi pokušavaju validaciju, ali ne uspevaju

Validacija je fundamentalna za vrstu terapije razgovora koja se zove dijalektička bihevioralna terapija (DBT), koja je usmerena na ljude koji veoma intenzivno doživljavaju emocije. Mnogi ljudi koriste neke aspekte validacije u svakodnevnoj komunikaciji sa članovima porodice, prijateljima i kolegama, ali obično u tome ne uspevaju, kaže Jordan-Arthur.

– Ljudi uskoče u rešavanje problema, govoreći nešto što misle da je validacija, ali onda odmah kažu osobi šta je trebalo da uradi ili šta bi sledeće trebalo da uradi. Ne dozvoljavaju da tu validaciju druga osoba u potpunosti oseti i razume. To je kao da stavite kremu protiv svraba i odmah je isperete – objašnjava ona.

STREPNJA I NERVOZA KAO NAVIKA : Kako da prestanete da brinete i kada nema potrebe za tim

Kako možemo da pružimo validaciju

Jordan-Arthur predlaže sledeće smernice za validaciju druge osobe:

• posvetite im punu pažnju
• uspostavite kontakt očima i klimnite glavom na odgovarajući način dok pokazujete interesovanje
• razmislite o onome što ste čuli ponavljajući njihovu poruku, na primer: „Izgleda kao da se danas zbog ove situacije osećate gore nego juče.”
• verbalizujte neizgovoreno, kao što je: „Čujem da mislite da ništa ne možete da uradite povodom ovog problema” ili „Izgled ada ste frustrirani.”
• dozvolite da validacija bude prihvaćena i shvaćena pre nego što pokušate da rešite problem

Validacija nije isto što i odobravanje nečijeg lošeg ili frustrirajućeg ponašanja, primećuje Jordan-Arthur. To nije isto što i uveravanje onda kada uveravanje nije prikladno.

– Možda se plašite da ćete reći da odobravate nečije ponašanje ili se slažete sa nečijim postupcima ili izborima. Ali ako zastanete i pokažete i potvrdite da znate kako se neko oseća u određenom trenutku, pre nego što se donese loša odluka, validacija postiže upravo suprotno – kaže ona. Probajte da kažete: „Znam da vam je ovo važno.” ili „Jasno mi je da je ovo bilo veoma uznemirujuće/teško/strašno za vas.”

Validacija tinejdžera ne razlikuje se od taktike koju je Jordan-Arthur koristila sa svojom 7-godišnjakinjom – problemi su samo veći. Na primer, tinejdžeri često osećaju da imaju problem sa nastavnicima koji im se ne sviđaju ili se žale da su nastavnici previše grubi.

– Roditelji obično kažu: „Nastavnik nije tako loš” ili „Siguran sam da misle dobro”, braneći nastavnika i njegovo ili njeno viđenje i stav – kaže Jordan-Arthur. Umesto toga trebalo bi im reći:

• „Znam da se ne osećaš poštovano.”
• „Teško je kada se osećaš bespomoćno.”
• „Teško je kad znaš da nastavnik ima kontrolu nad tim koliko si dobar na času.”

– Možemo da validiramo njihova osećanja čak i ako smatramo da ih nastavnik zaista poštuje – dodaje Jordan-Arthur.

Validacija drugih odraslih osoba u našem profesionalnom ili ličnom životu uključuje skoro isti pristup. Kolegi koji se oseća potcenjenim u kancelariji možemo da pokušamo da kažemo: „Logično je da se osećate frustrirano. Znam koliko vam je važan vaš posao.”

Ako se prepiremo sa supružnikom ili partnerom, treba da verujemo da su iskreni, kaže Jordan-Arthur, uprkos razlikama u mišljenjima. Pokušajte da kažete: „Jasno mi je da ti je ovo veoma važno i da želiš da obratim pažnju na ono što govoriš.”

Takođe je pametno obratiti pažnju na govor tela druge osobe tokom prepirki i svađa. Nakon što ih uvažite – ali pre nego što ponudite potencijalno rešenje za problem – pokušajte da pronađete naznake da se smiruju, kao što su sporije disanje i gestikulacije.

Glas javnosti/E klinika

SKINI APLIKACIJU