SRPSKI OBIČAJI PRED NOVU GODINU I BOŽIĆ: Verovanje kaže da treba obaviti OVE poslove da bi vam SVE KRENULO NA BOLJE
Autor: Glas javnosti
Sama suština praznika je svuda ista - ispraća se stara i dočekuje Nova godina, slavi se rođenje Hristovo
Očistiti kuću, ulazna vrata, ustati rano, kupiti sveže cveće, ne valja plakati... samo su neki od običaja i verovanja šta bi to trebalo uraditi pred Novu godinu i Božić kako bi vam krenulo u narednoj godini.
Sama suština praznika je svuda ista - ispraća se stara i dočekuje Nova godina, slavi se rođenje Hristovo, a ono što je posebno bitno je da se neguju porodični odnosi, jer je tradicija da tog dana bližnji budu na okupu.
Tako recimo, na severu Srbije, kod vojvođanskih Mađara, postoji običaj kuvanja sočiva uoči Nove godine kako bi im cela naredna bila plodna i da bi imali para.
U nekim delovima Srbije postoji verovanje koje kaže da pred Novu godinu, 31. decembra pod jastuk treba staviti 12 listića papira sa 12 ispisanih želja. Narednog jutra treba izvući tri papirića sa željama. Veruje se da bi želje na izvučenim papirićima trebalo da se ostvare ispunjene. To isto važi za stavljanje liste želja ispod jelke.
Prema drevnom verovanju na Novu godinu treba oterati "zle duhove". Verovali su da u ponoć treba praviti što više buke, ne samo zbog slavlja, već i kako bi se oteralo staro loše i dočekalo novo i lepo. Odatle datira i tradicija da se u ponoć pali vatromet, dočekuje su uz glasnu muziku.
Takođe veruje da u džepu ili novčaniku treba imati para kako bi tokom cele godine imali novca, a valja obaviti i neki sitan posao prvog dana Nove godine, pa makar i misliti o poslu bar za kratko, kako bi čitave godine bili marljivi i imali posla i volje za rad.
Tačno u ponoć treba poljubiti bliske osobe kako bi čitave godine bili bliži i kako bi negovali odnos i izbegavali svađe.
Badnji dan i Božić
Jedan od običaja koji je opstao u Vojvodini je "Vijanje Božića" , a kao što i sama reč kaže Božić se vija, odnosno momci za Badnji dan na kojima prolaze kroz selo i "najavljuju" Božić, prenose vest o Hristovom rođenju. Ranije su se tako prosile i devojke i dovodile u kuću kao žene.
U većini vojvođanskih sela, odmah posle božićnog ručka isterivali su konje iz štala, svečano ih opremali, ogrtali ćilimom i u galopu jurili seoskim ulicama. Jahali su uglavnom momci, kao i mlađi oženjeni ljudi. Jahači su svraćali u kuće rođaka, ili u kuće koje su imale devojke za udaju, gde su ih obično častili pićem.
Posle kasa, najmlađi puštaju i golubove, a veruje se da svaki golub odnese grančicu kući. On predstavlja svog domaćina u nadi da će celu godinu raditi i biti odgovoran za taj dom u kojem žive on i njegova porodica.
foto: printscreen
- Osim uobičajenih običaja koji su u većini kuća isti, mi u našoj za Badnji dan pored svega pripremamo i "zdravlje". To je hleb sa medom, kako bi tokom cele godine bili zdravi i jaki. Pravimo i nasuvo sa makom, kuvamo vino, imamo i vatromet, kitimo badnjak koji donesemo. Stavimo ga u korpu sa slamom i orasima. Slamu pospemo od kapije pa do ulaznih vata i uveče čekamo korinđaše. Darujemo ih voćem, bombonama, slatkišima...priča domaćica iz jednog banatskog sela.
U južnom delu Kosova i Metohije, u Prizrenu i selima oko Sredačke župe neguje se jedan običaj koji se porodično sprovodi tradicionalno svake godine za Badnji dan i Božić.
- Postoji kod nas porodično prebacivanje papuča preko glave. Ako obe papuče budu okrenute kako treba, to znači da će biti dobra godina, ako budu naopačke obe, onda će biti loša, a ako budu jedna naopako, jedna ne, onda je nešto između. Takođe, posle pijukanja, koje se obavlja iza kuće, domaćica čeka decu i baca im bombone, pare, orahe, kestenje, suvo voće i slično, pa se one bore ko će više da skupi - priča nam Stefan koji je rodom iz Prizrena.
Ono što je zajedničko u svim krajevima je da se badnjak donosi u kuću na Badnji dan, a rano ujutru porodicu poseti položajnik koga daruju skromnim poklonom.
- Svake godine idemo po badnjak, a dok ga sečemo popijemo rakiju tri puta (u ime Oca, Sina i Svetog Duha). Uveče pospemo slamu po celoj kući, a domaćica ispod stola na slamu stavlja razne slatkiše, bombone, orahe, jabuke, sitne poklone...To simbolizuje rođenje Hristovo, slamu na kojoj se on rodio. Pečemo i jagnje. Na dan Božića ujutru imamo položajnika. Pevamo narodne tradicionalne pesme i radujemo se prazniku - kaže Milan iz Republike Srpske.
foto: printscreen
U nekim krajevima Srbije, nakon Božićne večere hrana se ne odnosi sa stola. Verovanje kaže da treba tu da prenoći jer se veruje da će tela naših predaka dolaze kako bi se i oni poslužili bogatom trpezom.
U niškom kraju postojao je običaj da se na Badnji dan mesi više hlebova različite veličine, koji su bili bogato okićeni testom, a svaki od njih bio je posvećen jednom delu domaćinstva. Hlebovi su se ređali jedan na drugi, od najvećeg do najmanjeg.
Na sam dan Božića ustaje se rano i svi članovi porodice izlaze u dvorište da se umiju vodom u koju je prethodne večeri bio potopljen bosiljak i druge lekovite trave.
Ono što je zasigurno u svim krajevima isto jeste osećaj radosti, bliskosti i porodična toplina, a narodna verovanja kažu da će lepo vreme zimi doneti sušu leti, a veruje se i da kada na Božić pada sneg godina će biti rodna. Takođe, verovanje kaže da se svi dugovi moraju vratiti do Božića kako ne bismo dugovali čitave godine.
U Srbiji se običaji i verovanja dosta razlikuju od kraja do kraja, ali je pozdrav svuda isti: "Mir Božiji, Hristos se rodi – Vaistinu se rodi".
Glas javnosti / E02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
