SREĆA ILI MALER OD LJUDI : Često pitanje šta sudbina ima protiv vas, stručnjaci pojašnjavaju istinu o ovom fenomenu
Autor: Glas javnosti
Kolumnistkinja, psihološkinja i autorka Tomica Šćavina predstavlja lične kvalitete onih koji zaista žive pod srećnijom zvezdom.
Zašto neki ljudi smatraju da imaju sreće u životu, a neki da je nemaju? Da li je to istina? Možda ljudi koji se smatraju srećnima zaista imaju više sreće u životu? Ova pitanja zaokupljala su britanskog psihologa Ričarda Vajzmana, jednog od retkih psihologa koji se ozbiljno pozabavio ovim naizgled neozbiljnim pitanjima.
VAJZMAN JE NA OVU TEMU SPROVEO PRAVO NAUČNO ISTRAŽIVANJE. Na početku eksperimenta podelio je ispitanike u dve grupe. U prvoj su bili ljudi koji smatraju da nemaju sreće u životu, a u drugoj oni koji smatraju da im je život pun srećnih okolnosti. I jednima i drugima zadao je isti zadatak. Trebalo je da prelistaju novine i prebroje fotografije u njima. Negde u sredini novina nalazio se veliki natpis: „Reci vođi eksperimenta da si video ovu poruku i dobićeš 250 funti.” Vajzmanovo istraživanje pokazalo je da su ljudi koji smatraju da imaju sreće ovu poruku uočavali češće od onih drugih. I upravo su ti ljudi dobili nagradu od 250 funti, što je samo potvrdilo njihovo uverenje da imaju sreće. Poruka je bila prilično uočljiva, ali ne i onima koji su bili rigidno usmereni na zadatak.
Na osnovu ovih rezultata Vajzman je zaključio da otvorenostuma ka neočekivanim mogućnostima generiše srećne okolnosti i samim tim stvara i podržava uverenje koje neki ljudi imaju o sebi – da su srećkovići. ŠTA GOD O SEBI MISLILI, SREĆKOVIĆI NE MOGU DA IZBEGNU POVREMENE NESREĆNE DOGAĐAJE ILI OKOLNOSTI. Svakome se ponekada dogodi nezgoda. Međutim, ljudi koji se smatraju srećnima usmeriće se na sreću u nesreći, a oni koji se smatraju nesrećnima, dugo će zadržati fokus na šteti, problemu ili nesreći.
Ljudi koji se smatraju nesrećnima previše se vežu za jedan put ili cilj. Drže se nečega što su zamislili i razočaraju se ako se to tako i ne odvija. Upravo im to držanje za jedan put ili cilj na neki način sužava vidno polje i samim tim ograničava mogućnosti izbora. S druge strane, ljudi koji smatraju da imaju sreće u životu nemaju potrebu da se tako čvrsto drže zacrtanog puta. Oni su opušteniji i otvoreniji, pa mogu da vide sve što im se nudi, a ne samo ono što traže. Na primer, neko želi da promeniposao. Ili da pronađe partnera. U oba slučaja, ako taj neko samo sedi kod kuće i javlja se na konkurse za posao ili ako samo pretražuje profile na aplikaciji za traženje partnera, mnogo je manja verovatnoća da će ostvariti svoju želju, nego ako počne više da se druži.
Otvorenost prema raznim kontaktima otvara mogućnosti različitim putevima koji bi mogli da vode prema novom poslu ili upoznavanju potencijalnog partnera. Sreća definitivno nije pravolinijska. Ili uzmimo za primer Ajnštajna. Kada bi došao do nekog problema, Ajnštajn bi seo za klavir i svirao. Prepuštajući se sviranju, otvarao se ka novim putevima kreativnog razmišljanja. Ponašao se baš kao srećkovići iz Vajzmanovog eksperimenta.
Bio je u stanju da otpusti zacrtani put i ostane otvoren kako bi pronašao rešenje tamo gde logično promišljanje ne bi moglo da ga odvede. Za razliku od Ajnštajna, ljudi koji za sebe smatraju da ih prati loša sreća, skloni su da pri rešavanju problema tragaju za alatima koji su izvan njihovog opsega. Na primer: „Kada bih imala više novca, mogla bih da se posvetim kreativnosti” ili „Kada bih imala bih više samopouzdanja, nudili bi mi se bolji poslovi”. I jedno i drugo je možda istina, ali stalno posezanje za onim što nemamo čini da se osećamo nemoćno. S druge strane, prihvatajući životne okolnosti onakvima kakve trenutno jesu, unutar tih okolnosti možemo da uočimo prilike koje mogu da pokrenu promenu nabolje.
Na osnovu svog istraživanja Vajzman je zaključio da se ljudi koji smatraju da imaju sreće u životu i ljudi koji smatraju da nemaju sreće u životu razlikuju pre svega u načinu razmišljanja i doživljavanju stvarnosti u kojoj žive. Ljudi koji se smatraju nesrećnima imaju mali krug prijatelja i poznanika sa kojima ne dele svoje planove, ciljeve, želje i ideje. Ravnaju se više prema razumu i kada jednom nešto zacrtaju, drže se plana i programa, očekuju da u budućnosti neće imati sreće, što ih čini pesimističnima, pa mnogo teže primećuju prilike koje im se pružaju. Osim toga, ne vide sreću u nesreći i zbog toga se vrlo teško nose sa životnim teškoćama.
Za razliku od njih, ljudi koji smatraju da imaju sreće u životu mnogo su otvoreniji. Imaju veliki broj prijatelja i poznanika sa kojima razgovaraju o svojim planovima, željama, ciljevima i rezultatima. Prijatelji i poznanici daju im svoje predloge, ideje i sugestije ili ih povezuju sa drugim ljudima, pa se tako njihovo polje mogućnosti širi. Zatim, tu je intuitivnost. Ljudi koji za sebe smatraju da imaju sreće ne vode se samo razumom, nego obraćaju pažnju i na ono što im govore osećaji i intuicija. Fleksibilni su i ne
veruju da postoji samo jedan put do cilja, pa su skloni da istražuju različite puteve, što povećava njihove šanse za uspeh.
Ljudi koji smatraju da imaju sreće očekuju da će imati sreće i ubuduće, što ih čini optimističnim i pomaže im da lakše prebrode teškoće. Senzibilni su na ono što ih usrećuje pa lakše uočavaju prilike koje im se pružaju, a kada im se dogodi nešto loše, traže sreću u nesreći.
Takav način razmišljanja podržava njihovo dobro raspoloženje i otvorenost prema ljudima i svetu piše Sensa
SKINI APLIKACIJU
