SLATKA ISTORIJA: Znate li dokle seže istorija rođendanske torte i zašto DUVAMO SVEĆICE?
Autor: Glas Javnosti
Voćna, čokoladna, okrugla, na sprata, torta je sastavni deo brojnih proslava, a ona rođendanska neizostavni i pogotovo kod dece najbitniji deo zabave. Otkrivamo vam kako i gde je započela ova tradicija.
Danas se podrazumeva da na proslavi rođendana slavljenik oduva sveće sa rođendanske torte uz obavezno zamišljanje želje. Mogućnost izbora torte sada neograničena i gotovo da ne postoji nešto što vi možete zamisliti a da veliki majstori poslastičari to ne mogu oblikovati u ovu posebnu poslasticu.
Međutim, nije uvek sve bilo tako jednostavno.
Smatra se da su proslavu rođendana u svoju tradiciju prvi uveli Egipćani, pre 3-4 hiljade godina.
Prema verovanju faraoni su na dan kada su krunisani postajali Bogovi, pa se taj dan slavio kao dan rođenja Bogova.
Ovaj običaj od njih su ’pozajmili’ Stari Grci koji su se na kraju gozbe sladili desertom, a sve u cilju da događaj učine što je moguće veličanstvenijim. Zato su pravili kolač u obliku meseca, u čast Artemide, boginje meseca.
Oni su ujedno i prvi koji su ovaj slatkiš ukrasili svećicama koje sjaje poput Meseca, a tradicija je ostala da se praktikuje do današnjih dana.
Međutim, današnje proslave rođendana vuku korene iz nemačkog običaja iz 18. veka, iz ’Kinderfeste’ proslave.
Ujutru na dečji rođendan, mališan bi dobio kolač sa upaljenim svećicama čiji broj bi odgovarao broju godina deteta. Postojao je i običaj da se na kolač doda i jedna svećica više koja je simbolizovala nadu za narednu godinu života deteta.
Torta se onda, kao i sada služila posle ručka.
Postojao je običaj kao i danas da deste duvanjem ugasi svećice prilikom čega se i onda zamišljala želja.
Želja nije smela da se izgovori naglas.
Obzirom da su sastojci za tortu u to vreme bili skupi, ovaj običaj zaživeo je tek u periodu posle industrijske revolucije kada je velika većina počela da ga praktikuje.
(Glas javnosti/Stil)
SKINI APLIKACIJU
.png)
