SITUACIJE U KOJIMA JE OK BITI SEBIČAN : Psiholozi imaju par saveta za vas

Terapetkinja Mišel Felder kaže da ako želimo da pružimo strpljenje, saosećanje, ljubaznost i toplinu drugima, onda to prvo moramo da damo i sebi. Ponekada nam je teško da procenimo u kojim situacijama je u redu da budemo malo “sebični” i stavimo svoje prioritete na prvo mesto.

Već neko vreme niste imali ni trenutka za sebe
Samoća igra ključnu ulogu u našem mentalnom zdravlju. Omogućava lično istraživanje, može podstaći kreativnost i može nam pomoći da napunimo svoje rezervoare energije kada mnogo vremena provodimo sa drugima. Ako već duže vreme niste imali ni trenutak predaha i prilike da sednete sami sa sobom preporuka je da to učinite – napravite priliku i izađite na “sastanak” sa sobom. Trenuci koje izdvojite za sebe će vas napuniti energijom i sprečiti iscrpljivanje i sagorevanje.

Osećate da ste “sagoreli” od druženja
Uživanje u događajima, druženjima i društvenim vezama je divno. Međutim, preterano ulaganje u društvene aktivnosti može dovesti do toga da osetimo burn out. Može da se desi da češće izgovaramo DA i pristajemo na izlaske i drženja kada to uopšte ne želimo. Kada osetite da se sve u vama buni pri sledećem pozivu na neki događaj, dajte sebi dozvolu da ljubazno ali odučno odbijete.

Na odmoru ste
Doslovna definicija odmora je „produženi period dokolice i rekreacije“. Kakav god odmor da volite ili sebi možete da priuštite najvažnije je da za to vreme zaista odvojite posao od privatnog života.

Slobodno vreme nam neće poslužiti ničemu ako ga zaista ne iskoristimo za odmor. Sasvim je u redu da budete “sebični” tokom dve nedelje u godini i da isljučite poslovni telefon, ne otvarate mejlove i radite šta vam se radi.
Studija iz 2018. pokazala je da čak i kratki odmori mogu umanjiti nivo stresa. Učesnici studije su primetili da su se posle tri dana osećali bolje fizički, imali bolji kvalitet sna i poboljšano raspoloženje. Zanimljivo je da su ove prednosti i dalje bile prisutne pet nedelja kasnije.

Radite na nekom cilju
Uobičajeno da kada radimo na nekom cilju koji je za nas važan imamo malo sužen fokus – svi naši resursi usmereni su ka ostvarenju i realizaciji onoga što smo sebi zadali. Možda ćemo manje vremena posvećivati porodici ili partneru ili prijateljima. Možda imamo važan cilj da regulišemo neku zdravstvenu tegobu i važno nam je da postavimo sebe kao prioritet u toj situaciji.
Zalagati se za svoje emocionalne potrebe je važan korakj in a putu našeg ličnog razvoja ka osnaživanju. Ako ono što radimo nama pomaže da budemo bolji i bolj, a druge ne povređuje, onda praktikujemo “zdravu dozu sebičnosti”.

Proslavljate svoj uspeh
Jedna od situacija kada je u redu biti malo sebičan je i kada proslavljamo neki svoj uspeh i veliko dostignuće. Kada iskreno i bez lažne skromnosti možemo da proslavimo svoje uspehe mi pokazujemo svoje istinsko angažovanje u sopstvenom životu.
Ono što je zanimljivo jeste da su neka istraživanja otkrile da proslavljanje sopstvenih uspeha „naglas“ može imati pozitivan uticaj na druge (DeSteno D. Emotional Success: The Power of Gratitude, Compassion, and Pride. Houghton Mifflin Harcourt; 2018.).

Kada navijate za sebe, to daje drugima dozvolu da učine isto.

Suočavate se sa životnim izazovom
Trenuci izazova će se dešavati tokom našeg života, a to su trenuci kada je praktikovanje nege o sebi ključno za naše blagostanje. Ovo nije ograničeno samo na doživljavanje gubitka, ulazak ili izlazak iz veze, rođenje dece ili suočavanje sa dijagnozom ili prolazak kroz druge značajne promene. Mnoge situacije predstavljaju životne izazove za ljude i za svakoga je to duboko lično iskustvo.

Vežbanje „sebičnosti“ u ovim trenucima može izgledati kao da smo se udaljili od naših odgovornosti, da se previše oslanjamo na druge, da tražimo pomoć i da odvojamo previše vremena za samoću. Saopštite svoje potrebe i uradite ono što vam je potrebno kako biste prevazišli emocije kao što su tuga, svađa ili frustracija.

Glas javnosti/M01S

SKINI APLIKACIJU